26.05.2016, 06:59

„Rovni“ u funkciji vodosnabdevanja sledeće godine

Radovi na brani i akumulaciji „Rovni“ su završeni, u toku je probno i tehničko ispitivanje objekta i opreme koje će trajati do sledeće godine, a nakon toga će biti u funkciji vodosnabdevanja, najavio je direktor JP za upravljanje i korišćenje regionalnog hidrosistema Stubo-Rovni "Kolubara", Miodrag Marković.

„Komisija za tehnički prijem objekta i opreme radi merenja, analizu vode, dotok, brzinu, količinu, bistroću, kiseonik u vodi, PH vrednost vode. Za sada su svi rezultati u projektovanim vrednostima, dakle nema odstupanja i zbog toga smo veoma zadovoljni“, rekao je Marković.

Akumulacija Rovni (Foto: Đorđe Đoković)

Nivo vode u akumulaciji brane „Rovni“ trenutno je na koti 347 metara, što znači da u jezeru ima 27 miliona kubika vode od projektovanih 51,5 miliona kubika vode. 

„Sledeće godine kada kota bude podignuta na 364 metra i kada bude ispitan šahtni preliv, a količina vode bude 51,5 miliona kubika, tada će brana i akumulacija ’Rovni’ dobiti tehničku i upotrebnu dozvolu, objekat će biti stavljen u funkciju i predat JP ’Kolubara’ na dalje upravljanje“, najavljuje direktor tog javnog preduzeća.

Nakon toga potrebno je obezbedi novac za nastavak radova na izgradnji cevovoda čiste vode, koji je urađen do Slovca i tu se, kako kaže Marković, "nažalost završava i investicija i projektna dokumentacija". On najavljuje da će pokušati da u ovoj godini obezbede sredstva za nastavak radova. Projektna dokumentacija za izgradnju cevovoda do Lajkovca, Uba i Lazarevca koštala bi između 30 i 40 miliona dinara, dok bi izgradnja cevovoda koštala od pet do šest miliona evra.

„Konkurisali smo kod Direkcije za vode, koja je finansijer celog hidro-akumulacionog sistema, za sredstva za nastavak izgradnje cevovoda čiste vode do Lazarevca i Mionice, s tim što smo do Mionice uspeli da uradimo projektnu dokumentaciju, da dobijemo građevinsku dozvolu i otkupimo zemljište kroz koje će proći cevovod. Mionica je praktično, posle Valjeva koje već sada ima uslove da koristi vodu iz akumulacije, opština koja bi najpre mogla dobiti zdravu pijaću vodu“, rekao je Marković. Dodao je da od brzine dobijanja sredstava za izgradnju cevovoda zavisi i brzina kojom će i ostale opštine predviđene projektom moći da se snabdevaju zdravom pijaćom vodom iz akumulacije "Rovni".

Miodrag Marković (Foto: Đorđe Đoković)

Marković kaže da, koliko je njemu poznato, nijedna opština, Lajkovac, Ub, Mionica, Lazarevac, nije odustala od projekta regionalnog vodosnabdevanja.

„Prošle nedelje smo imali sastanak sa svim predsednicima opština, budućim korisnicima hidro-akumulacionog sistema, i svi su rekli da hoće, zajedno sa nama, da konkurišu za sredstva iz republičkog budžeta, kod međunarodnih organizacija, koje finansiraju ovakve projekte, i kod Evropske kancelarije. Što znači da niko od njih nije odustao, te opštine imaju potrebu za pijaćom vodom, posebno Lazarevac, Lajkovac i Ub“, objasnio je Marković.

Ispod brane Rovni napravljena je fabrika vode, koja je prošle godine stavljena u funkciju, poput fabrike na Pećini, s tim što je manjeg kapaciteta sa 20 litara vode u sekundi. Marković kaže da sa tom količinom vode može da se snabdeva preko 7.000 stanovnika.

„Urađena je i kompletna projektna dokumentacija, dobijena građevinska dozvola, tako da možemo odmah sa zdravom pijaćom vodom da snebdevamo sela Stubo i Rovni, a potom Poćutu i ostala sela ovog kraja. Već smo konkurisali kod Direkcije za vode za sredstva kako bi izgradili cevovod za ova sela. Mislim da ćemo novac dobiti, ali neće biti dovoljan da JP 'Kolubara' samo izgradi cevovod pijaće vode za ova sela, zato ćemo pokušati, zajedno sa Ggradom, da obezbedimo dodatna sredstva“, rekao je Miodrag Marković.

 

Jezero se punilo brže nego što je planirano zbog obilnih padavina

 

"U jednom periodu jezero se punilo nešto brže od planirane dinamike, a sve ostalo je u okviru hidrometeorološkog predviđanja. U vreme obilnijih padavina dolazilo je do povećanog dotoka vode, pa je tako na Sušici priliv bio 2,5 hiljade litara vode u sekundi, a na Jablanici 1,8 hiljada litara. To su atipični primeri, s obzirom na to da Jablanica ima duži tok i veće količine vode, ali je na slivnom području bila veća količina padavina, pa je samim tim i dotok vode u jezero bio povećan“, objašnjava direktor JP „Kolubara“ Miodrag Marković.