17.06.2016, 07:00

„Vreme je da se sve uvede u red!“

Ispred Biblioteke na neuređeni plato postavljen je metalni kontejner, koji nije u skladu sa Programom postavljanja kioska koji je doneo gradonačelnik na osnovu odluke o manjim montažnim objektima privremenog karaktera.

Pre rekonstrukcije Karađorđeve ulice na tom msetu jeste bila trafika, koja je uklonjena, neki kažu trajno, kako bi se prostor, sve do raskrsnice sa Ulicom vojvode Mišića, rekonstruisao čime bi se dobila uređena celina ili manji plato.

Zamenik gradonačelnika Žarko Kovač objašnjava da nije bila u planu rekonstrukcija prostora u plato ili manji trg zbog toga što je ta lokacija predviđena za kiosk, i nije sporno da tu bude, ali je sporan izgled tog objekta.

"To je limena kutija ofarbana zaštitnom bojom, bez neke estetike, potkajlovana komadima drveta na neravnom i oštećenom betonu, koja se ne uklapa u okolinu, a psebno ne uz biblioteku", opisuje Kovač objekat postavljen u glavnoj ulici, koji je video onog trenutka kada je postavljen. Dodaje da se u Odeljenju za urbanizam raspitao da li je izdata dozvola za limenu kutiju na toj lokaciji.

„Načelnica Jasna Aleksić, kao i obično, je neobaveštena, što ne čudi s obzirom na to da naši urbanisti ne izlaze na teren. Oni saznaju za neku nepravilnost ili propust tek kada im mi, građani skrenemo pažnju. Oni to ne uočavaju i kada ih pitate za nešto, odgovaraju kratko - ’nikad čuli’. Načelnica mi je rekla da zna da je neko podneo zahtev za postavljanje trafike u Karađorđevoj ulici kod Biblioteke, ali nije znala da mi kaže detalje, pre svega da li je taj neko i pod kojim uslovima dobio dozvolu“, kaže naš sagovornik.

Žarko Kovač (Foto: Đorđe Đoković)

Zamenik gradonačelnika je detaljniji odgovor potražio od inženjera u Odeljenju za urbanizam Svete Petrovića, koji ga je obavestio da je trafika postavljena u skladu sa novim Programom postavljanja kioska.

"Petrović mi je objasnio da su tim Programom definisane samo dimenzije privremenog objekta, ali ne vrsta i kvalitet materijala, niti spoljni izgled i boja objekta“, kaže Kovač.

Međutim, kada je Žarko Kovač pročitao dokument, za koji je čuo tek pre neki dan, saznao je da je definisano sve, a ne samo dimenzije objekta.

Površina kioska je šest metara kvadratnih, piše na prvoj strani Programa gde se navodi i tehnički opis kioska.

Konstrukcija: nosivi i dekorativni okviri izrađeni su od toplo pocinkovanih hladnooblikovanih čeličnih profila. Kiosk može imati tendu do jednog metra. Oslanjanje kioska na betonski plato je preko anker-ploča.

Fasada: zidovi kioska sa tri strane od eloksiranog aluminijuma. Sa spoljne i unutrašnje strane sa slojem termoizolacionog materijala. Sa strane na kojoj se nalazi prodajni izlog, parapet je od sendvič-zida, a ostali deo je aluminijumska bravarija zastakljena sa ISO staklom.

Program, koji je uradila i predložila Gradska direkcija, 8. januara prošle godine je doneo gradonačelnik, a na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, Statuta Valjeva i Odluke o manjim montažnim objektima privremenog karaktera. Po tom programu postupa Odeljenje za urbanizam i izdaje rešenja za postavljanje kioska.

„U programu je precizno dat izgled kioska. Između ostalog treba da bude od eloksiranog aluminijuma, a ono što je postavljeno ispred biblioteke je čelični lim prefarban nekom bojom. Precizirano je da na betonski plato treba da bude oslonjen preko anker-ploča, a ne preko drvenih cepanica“, kaže Kovač.

Metalni kiosk (Foto: Đorđe Đoković)

Šta biva u ovom slučaju, kada je postavljen metalni kiosk koji nije u skladu sa Programom, ali i šta biva sa načelnicom Odeljenja za urbanizam koja je neobaveštena i sa inženjerom Odeljenja za urbanizam koji je zamenika gradonačelnika pogrešno obavestio rekavši da ništa osim dimenzija nije definisano Programom?

„Biva to da ću ja napisati dopis načelniku Gradske uprave da pokrene postupak preispitivanja da li je postavljanje kioska na lokaciji kod Biblioteke urađeno u skladu sa Programom i važećim skupštinskim odlukama. Ukoliko odgovor bude negativan, tada će biti kažnjen onaj ko je odgovoran“, kaže Kovač.  

Na pitanje Kolubarskih.rs kakva kazna može da bude, objašnjava da je najčešća kazna umanjenje zarade za određeni procenat, a ukoliko se delo više puta ponovi uslediće otkaz. Na konstataciju Kolubrskih.rs da nikad niko u lokalnoj upravi nije dobio otkaz zbog toga što je radio supotno skupštinskim odlukama ili kršeći zakon, Kovač odgovara – „Jednom se mora i to desiti i nadam se da će vaspitno delovati na druge. Vreme je da se sve uvede u red!“