06.09.2016, 09:51

Odluke donete na „pripremnom Veću“, javne sednice za slikanje

Umesto na javnoj sednici Gradskog veća, kojoj prisustvuju i načelnici odeljenja, kao i direktori javnih preduzeća i ustanova, novo gradsko rukovodstvo odluke donosi na "pripremnom Veću" ili iza zatvorenih vrata u kabinetu gradonačelnika, daleko od očiju javnosti.

 

"Pripremnom Veću", prema saznanjima Kolubarskih.rs, prisustvuju gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, sekretar Gradskog veća, pomoćnici gradonačelnika, „po potrebi načelnici odeljenja“ i nikada direktori javnih preduzeća ili ustanova, koji treba da podnesu izveštaj o radu ili plan poslovanja.

 

Tako je bilo i na "pripremnom Veću" uoči današnje sednice Gradskog veća na kojoj je trebalo da se razmatra završni račun budžeta Valjeva za 2015. godinu, izveštaj eksternog revizora o trošenju budžetskih sredstava u prošloj godini, izveštaj o trošenju para iz gradske kase u prvih šest meseci, kao i izveštaji o poslovanju Vodovoda, Vidraka, Toplane i JP Kolubara.

Današnja sednica Gradskog veća trajala je manje od pola sata. Brzo se prelazilo sa tačke na tačku, "sve je dato u materijalu, ko je za, protiv, uzdržan" i tako 13 tačaka dnevnog reda. Ni minut nije posvećan trošenju budžetskih para u prvih šest meseci, izveštaju budžetskog revizora koji je ukazao na nepravilnosti u trošenju novca u 2015. godini, o poslovanju Vodovoda, preduzeću koje je prošlu godinu završilo sa gubitkom od 53 miliona dinara i koje bezuspešno pokušava da naplati dug od blizu 364 miliona dinara...

 

Slobodan Gvozdenović (Foto: Đorđe Đoković)

"Sve ove odluke smo mi doneli na pripremnom Veću, jer smo mi ovo raspravili i usaglasili sve nedoumice na pripremnom Veću“, glasio je odgovor gradonačelnika Slobodana Gvozdenovića na pitanje zbog čega na današnjoj sednici nisu podneti izveštaji i nije bilo rasprave o važnim temama osim kada je na red došlo poslovanje Toplane.

Na pitanje da li se odluke donose na "pripremnom Veću" ili na javnoj, zvaničnoj, sednici Gradskog veća, i čemu onda služe sednice, ako se već sve odluke donesu na "pripremnom Veću", Gvozdenović odgovara "pa, vidite i sami da smo sada na ovoj sednici brzo o svemu odlučili"!

Slobodan Gvozdenović je nakon današnje sednice Gradskog veća komentarišući pitanje Kolubarskih.rs čemu služe javne sednice, rekao: "za slikanje!"

Gradonačelnik je odbio da odgovori na pitanje šta će preduzeti da se isprave nepravilnosti na koje je ukazao u svom izveštraju eksterni revizor o završnom računu budžeta za 2015. godinu, kao i o tome šta će gradsko rukovodstvo učiniti da se smanji dug Vodovoda i da javna preduzeća umesto da budu gubitaši, čiji se dugovi godinama pokrivaju iz gradskog budžeta, počnu da posluju pozitivno.

 

Organizacija, način rada i odlučivanja Gradskog veća, detaljnije se uređuje njegovim Poslovnikom, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i statutom

 

Poslovnik o radu Gradskog veća Grada Valjeva, koji je usvojen 2008. godine, reguliše i održavanje sednica Gradskog veća i javnost rada Gradskog veća. U Poslovniku o radu Gradskog veća ni jednim članom nije regulisano, niti je tretirano održavanje „pripremnih Veća”.

 

Član 15.

 

Sednica se saziva najkasnije 3 dana pre njenog održavanja. Izuzetno kada za to postoje opravdani razlozi Gradonačelnik može sazvati sednicu i u kraćim rokovima.

Uz poziv za sednicu dostavlja se predlog dnevnog reda, izvod iz zapisnika sa prethodne sednice i materijali za razmatranje. Ukoliko je sednica sazvana u rokovima kraćim od tri dana, materijali za razmatranje se mogu dostaviti i na samoj sednici, a mogu biti i usmeno izloženi.

Poziv za sednicu dostavlja se: članovima Gradskog veća, načelniku Gradske uprave, rukovodiocima organizacionih jedinica Gradske uprave, Predsedniku i zameniku Predsednika Skupštine, Načelniku upravnog okruga, predstavnicima preduzeća, organizacija i ustanova čiji je osnivač Grad, kada se razmatraju pitanja iz njihovog delokruga i predstavnicima sredstava javnog informisanja.

 

Čan 24.

 

Razmatranje i odlučivanje na sednici Gradskog veća vrši se po tačkama utvrđenog dnevnog reda. Na početku razmatranja i odlučivanja predstavnik predlagača može obrazložiti predlog. 

Gradsko veće može ograničiti vreme izlaganja o pojedinim pitanjima. Svako pitanje pretresa se sve dotle dok po njemu ima prijavljenih govornika. Govornik se za reč prijavljuje Gradonačelniku kada pretres počne, pa sve dok se pretres ne zaključi. Gradonačelnik daje reč članovima Veća i ostalim prisutnim po redu prijavljivanja i niko ne može da govori pre nego što zatraži i dobije reč od Gradonačelnika. Gradonačelnik može preko reda da da reč samo predstavniku predlagača akata. Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.

Ako se govornik udalji od dnevnog reda, Gradonačelnik će ga opomenuti da se drži dnevnog reda. Ukoliko govornik ne postupi po opomeni, gradonačelnik će mu oduzeti reč. Gradonačelnik je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju. Kada se zaključi rasprava o određenom pitanju, rasprava po tom pitanju se ne može ponovo otvoriti na istoj sednici. Gradonačelnik može u toku sednice odrediti pauzu.

 

Član 26.

 

Kada usled obimnosti dnevnog reda ili drugih razloga ne može da se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, Gradsko veće može odlučiti da se sednica prekine i da se zakaže nastavak u određeni dan i sat o čemu se pisanim putem obaveštavaju samo odsutni članovi.

 

Član 35.

 

Rad Gradskog veća je javan. Za javnost rada Gradskog veća odgovoran je Gradonačelnik. Javnost rada obezbeđuje se pozivanjem predstavnika sredstava javnog informisanja na sednice Gradskog veća, izdavanjem saopštenja za javnost sa održanih sednica, održavanjem konferencija za štampu ili na drugi način kojim se obezbeđuje da rad Gradskog veća bude dostupan javnosti.

Gradsko veće može dati službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog informisanja sa održanih sednica ili povodom pitanja vezanih za rad i odlučivanje Gradskog veća. Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Gradske uprave, a odobrava ga Gradonačelnik. U slučajevima predviđenim zakonom javnost se može isključiti ili ograničiti.