27.09.2016, 09:04

Nova zgrada Valjevske gimnazije na prostoru "Kadinjače"

 

1. CILj

 

Cilj ovog teksta je da jasno predstavi mogućnost preseljenja Valjevske gimnazije iz sadašnjeg školskog prostora u centru grada u novu, moderno definisanu i savremeno opremljenu zgradu koja bi bila izgrađena u naredne četiri godine na prostoru nekadašnje kasarne „Kadinjača“. Želja mi je da ukratko objasnim svoje ideje vezane za ovaj predlog, jer je to jedini način da se izbegnu ostrašćena reagovanja i dobro poznate čaršijske spekulacije. S druge strane, mislim da je korisno da se i učenici, profesori i roditelji Valjevske gimnazije, kao i građani Valjeva i najšira javnost argumentovano upoznaju sa celovitom zamisli koju iznosim isključivo u svoje lično ime, bez mentora i bar u ovom trenutku, bez ičije podrške.

 

2. UVOD

           

Kada su daleke, 1904. godine umni građani Valjeva postavili temelj i hrabro krenuli u izgradnju tada nove, a sadašnje zgrade Valjevske gimnazije, imali su nameru da mladim ljudima u Valjevu obezbede uslove za najbolje moguće obrazovanje ne samo u datom trenutku, već u perspektivi od bar jednog veka. Učenici i profesori Valjevske gimnazije uselili su se u predivno zdanje projektovano za jednosmenski rad sa 15 odeljenja u jesen 1906. godine i svojim obrazovno-vaspitnim, naučnim, umetničkim i profesionalnim dometima u proteklih 110 godina višestruko opravdali investiciju koja je građena za večnost, jer mislim (možda sam previše subjektivan), da od te 1906. pa do danas, nijedan investitor  u našem gradu nije uspeo da nadmaši arhitektonsku i duhovnu lepoticu koja je odnegovala toliko generacija učenika u našem kraju, i Srbiji i svetu podarila mnogo poznatih i umnih glava.

 

3.  EMOCIJE

 

Ko god  je zakoračio u zgradu Valjevske gimnazije bio je oduševljen njenom arhitekturom i stvaralačkom tišinom koja u njoj vlada. Za nas koji smo u njoj proveli četiri nezaboravne i najlepše mladalačke godine obrazujući se i vaspitavajući se za budućnost, Valjevska gimnazija je nešto što u našim životima nema premca. Mi koji smo imali sreću da i svoju profesionalnu karijeru vežemo za Valjevsku gimnaziju smatramo je drugom kućom i godinama činimo značajne napore da njena spoljašnjost ostane autentična, a unutrašnjost u saglasju i skladu sa savremenim obrazovnim zahtevima. Naravno da je u svemu tome mnogo lepih sećanja i još više pozitivnih emocija. Ne mislim da tih lepih i snažnih emocija imam više, (ali ih nemam ni manje) od hiljada valjevskih gimnazijalaca koji su sa strahopoštovanjem i ljubavlju godinama predano čuvali od propadanja nešto najlepše što su Valjevci u svojoj istoriji napravili.

Ali,  kao nekadašnji đak, profesor i sadašnji direktor Valjevske gimnazije (čiji entuzijazam i ljubav za svoju školu, verujem, nisu sporni ni za koga u našem gradu), imam pravo da mislim i na njenu budućnost i na budućnost mladih ljudi koji će u narednih sto godina nastaviti bogatu i svetlu tradiciju svima nam drage škole. 

Dakle, ovo o čemu pišem nije pitanje emocija, već zdravorazumsko posmatranje aktuelne stvarnosti i poput naših predaka od pre više od jednog veka, zagledanost u obrazovnu budućnost Valjevske gimnazije za narednih (bar) sto godina.

 

4. ŠTA NEDOSTAJE SADAŠNjEM PROSTORU VALjEVSKE GIMNAZIJE?

 

Mnogobrojni posetioci Valjevske gimnazije godinama su s pravom zadivljeni opremljenošću, uređenošću i čistoćom u našoj školi. To i nama koji u njoj živimo i radimo imponuje, ali ne zaboravljamo da i od dobrog - ima bolje i da u svakodnevnom radu sa našim učenicima nastaju mnogi tehnički problemi koji su posledica nedostatka prostora i vremena.

Najveći problem današnjeg obrazovanja u Srbiji, pa prema tome i u Valjevu,  jeste dvosmenski rad koji je veliki napor i za učenike i za profesore, a sigurno i roditelje koji svoju decu vide tek uveče, „samlevenu“ celodnevnim aktivnostima. Jednosmenski rad bi omogućio i daleko veće domete učenika i nastavnika u sferi mnogobrojnih vannastavnih aktivnosti za koje bi u takvom nastavnom režimu bilo dovoljno uslova, prostora i vremena.  

Međutim, Valjevska gimnazija ima i druge, pre svega prostorne probleme, jer nema svoje dvorište, nema otvorene sportske terene. Fiskulturna sala jedva da je dovoljna za pola odeljenja, a u biblioteci koja ima preko 20.000 knjiga, više nema prostora ni za knjige, a kamoli za čitaoce. Nedostaju prostori za rad kod podele odeljenja na grupe, kabineti za likovnu i muzičku umetnost, engleski i nemački jezik su u suterenskim prostorijama, nedostaje mala školska galerija, kabineti za individualni rad profesora i mnogo toga što je već decenijama obrazovni standard u Evropi i u našem najbližem okruženju.

Kolektiv uz pomoć grada, Ministarstva i roditelja, godinama mnogo toga čini na osvežavanju i usklađivanju nastavnog prostora, ali stalne rekonstrukcije i adaptacije  ne mogu nadomestiti očigledno sve prisutniji nedostatak unutrašnjeg i spoljnog prostora.

Kasarna Kadinjača (Foto: Đorđe Đoković)

 

5. KOJI BI SADRŽAJI BILI ZASTUPLjENI NA NOVOJ LOKACIJI VALjEVSKE GIMNAZIJE?

 

Nova lokacija Valjevske gimnazije u nekadašnjoj kasarni „Kadinjača“ omogućila bi sveobuhvatno planiranje prostora, što podrazumeva planiranje prostora za školsku zgradu, internat sa restoranom, sportsku dvoranu, otvorene sportske terene, malu pozorišnu salu, biblioteku, parkinge za bicikle i automobile, zelenilo ...

Na novoj lokaciji nastava bi bila organizovana kabinetski tako da svaki kabinet (od kojih bi neki bili integrisani zbog istovremenog održavanja više časova jednog nastavnog predmeta) sadrži neophodne instalacije i opremu, ali i pripremni prostor i prostor za individualni rad nastavnika. Školska zgrada bi, pored kabineta, imala i jedan broj fleksibilnih nastavnih prostora namenjenih za rad u manjim grupama, svečanu salu za oko 200 mesta, prostranu biblioteku sa čitaonicom i internet klubom, likovnu galeriju, mali muzejski prostor, prostor za kasete učenika i sve ostalo što jedan savremeni nastavni prostor podrazumeva.

 

Sportska dvorana bi bila dimenzija 45x24 (sa mogućnošću paravanskog pregra-đivanja na tri dvorane dimenzija 15x24) sa tribinama za oko 300-400 posmatrača, sa odgovarajućim brojem svlačionica, malom teretanom, spravarnicom... Dvorana bi bila višenamenski opremljena, tako da se u prigodama može pretvoriti i u pozorišnu, koncertnu i dvoranu za razne vrste priredbi (ovakav model sale smo videli pre skoro 30 godina u holandskom gradu Sitardu). Uz dvoranu bi bio planiran i 25-metarski zatvoreni bazen i otvoreni sportski tereni za košarku, odbojku i rukomet. Za atletske sadržaje i nastavu fizičkog vaspitanja u prirodi bi se koristile ogromne mogućnosti i blagodeti parka „Pećina“, kao i sportski tereni koji su u njemu locirani (tenis, fudbal ...).

Park „Pećina“ bi bio korišćen i kao školska botanička bašta, a učenici bi mogli da se u okviru nastave biologije i ekološkog vaspitanja, organizovano bave održavanjem, zaštitom i obogaćivanjem biljnih vrsta u parku.

 

Značajan deo nove lokacije bi bio školski internat sa malim restoranom koji bi omogućio da se obrazovna ponuda Valjevske gimnazije proširi ne samo na talentovane učenike iz bliskog okruženja (Osečina, Ub, Lajkovac, Ljig, Mionica), već i na učenike sa rubnih područja (Kosjerić, Koceljeva, Krupanj, Ljubovija, Lazarevac ...). U okviru smeštajnog prostora bila bi i dva – tri apartmana za gostujuće profesore što bi obezbedilo kvalitetniju saradnju škole sa Univerzitetom, bolju međunarodnu saradnju i još  značajniju kulturnu i javnu delatnost škole.

Nova lokacija Valjevske gimnazije u nekadašnjoj kasarni „Kadinjača“ omogućila bi i opremanje škole fleksibilnim i funkcionalnim školskim nameštajem, najsavremenijom IT tehnologijom, laboratorijskom i drugom nastavnom opremom. Prostorna optimalnost obezbediće i još kvalitetniju obrazovno-vaspitnu ponudu Valjevske gimnazije, jer se onda s pravom može razmišljati o kombinaciji postojeće obrazovne infrastrukture sa odeljenjima međunarodne mature, programerskim i sportskim odeljenjima.

Kasarna Kadinjača (Foto: Đorđe Đoković)

 

6. JUBILEJ

           

Možda sve rečeno izgleda kao futuristička maštarija sedog profesora, ali prelazak na jednosmenski rad je već danas-sutra neizbežan. Rešavanje, na sadašnjoj lokaciji Valjevske gimnazije, očigledno nerešivih prostornih problema - takođe. Dakle, oba problema se u bliskoj perspektivi moraju na neki način rešiti.

Zašto onda čekati? Zašto da ono što mora biti sutra, ne bude već danas?

Da li smo pravedni i odgovorni prema budućim generacijama ako nošeni poziti-vnim emocijama i samozadovoljni postojećim, priznajem, vrlo dobrim nastavnim uslovima, ne razmišljamo o obrazovno-vaspitnim perspektivama i budućnosti Valjevske gimnazije?

Valjevskoj gimnaziji 2020. godine predstoji najveći jubilej u njenoj istoriji – 150 godina postojanja i isto toliko godina blistave obrazovno-vaspitne delatnosti. Verujem da je jubilej i najbolja prilika da se Valjevo i Srbija oduže Valjevskoj gimnaziji (uz dužno poštovanje svima), najvažnijoj valjevskoj instituciji - školi koja 150 godina radi u korist svog grada i svog naroda obrazovanjem i vaspitanjem najdarovitijih i najkreativnijih mladih ljudi čiji svekoliki dometi u proteklih 150 godina najbolje govore o kvalitetu rada naše škole. Umesto medalja, plaketa, odlikovanja, brda lepih reči... mi tražimo samo bolje, iskreno rečeno, najbolje moguće uslove za dalji svestrani razvoj Valjevske gimnazije.

Ako sada ne iskoristimo šansu, sledeća će biti tek 2070, a dotle treba izdržati u postojećim uslovima, očigledno nekompletnim i nedovoljnim i za aktuelne obrazovne nivoe.

 

7.  NACIONALNI PROJEKAT

 

Izgradnja nove zgrade Valjevske gimnazije ne bi trebalo da bude predmet sporenja, kako to kod nas obično biva, već zajednički definisan nacionalni projekat grada Valjeva i Vlade Republike Srbije koji će u naredne četiri godine, obezbeđivanjem najboljih mogućih uslova za rad Valjevske gimnazije dokazati da im je do obrazovanja iskreno i istinski stalo. Ulaganjem u projekat i izgradnju Valjevske gimnazije treba započeti, a potom i nastaviti kontinuirano i neophodno osavremenjavanje srpskih osnovnih i srednjih škola.

Obezbeđivanje kvalitetnog građevinskog projekta (u 2017. godini), izgradnja objekata (2018. i 2019. godine) i opremanje škole (2020. godine) nisu vremenski nerealni, jer i postojeća zgrada je bez modernih građevinskih tehnologija završena za samo dve godine. Ceo poduhvat je takođe materijalno moguć, jer sredstva neophodna za ovaj poduhvat (oko petnaest miliona evra u četiri budžetske godine) verujem, nisu veliko opterećenje za budžet Republike Srbije i sigurno su nekoliko puta manja od sredstava koja svake godine propadnu zbog nedostatka odgovarajućih projekata ili nerealizovanih, a započetih projekata. 

Valjevska gimnazija (Foto: Đorđe Đokovic)

*

 

Kada jednoga dana (na primer 31.08.2020. godine) umesto sadašnje mesingane table sa natpisom „Valjevska gimnazija“ na prelepo staro zdanje Valjevske gimnazije bude stavljena ploča sa natpisom „U ovoj zgradi je od 1906. do 2020. godine svoju obrazovno-vaspitnu delatnost obavljala Valjevska gimnazija“, a učenici i profesori Valjevske gimnazije svoje aktivnosti nastave u novom, blistavom i savremeno oblikovanom i opremljenom zdanju Valjevske gimnazije lociranom na istočnom delu parka „Pećina“, po jedna suza i tuge i radosti oteće se najtužnijem i istovremeno najsrećnijem čoveku u tom trenutku – nekadašnjem đaku, profesoru i direktoru Valjevske gimnazije – neskromnom i optimističnom penzioneru, večitom i nepopravljivom entuzijasti, dr Vojislavu Andriću.