20.11.2016, 08:46

Valjevo je među prvim gradovima u kome je ustanovljen panađur

Od prvog pomena imena 1393. godine Valjevo se razvijalo kraj korita Kolubare, a varoš se širila sa tešnjarske kaldrme. U 19. veku osim od poljoprivrede stanovnici Valjeva bavili su se trgovinom i zanatstvom.

 

Najstariji esnaf u gradu bio je grnčarski, formiran 1841. godine, a za trgovinu se može reći da je najstarije zanimanje Valjevaca, koja odmah po oslobađanju od Turaka 1815. dobija velike mogućnosti za širenje. Tome u prilog ide i popravka starih i izgradnja novih putnih pravaca koji su tadašnje Valjevo povezivali sa drugim gradovima.

 

"U prvoj polovini 19. veka trgovci su održavali veze sa zapadom, izvozeći goveda u Dubrovnik, konje u Travnik, a u Sarajevo vunu, kožu, stočne proizvod, piće. Na jug, u Skoplje i Solun, izvozili su ovce. U drugoj polovini veka putevi trgovine se manjaju, pa se stoka šalje u Beč i Peštu, a potreban roba kupuje u Beogradu. Uvoženi su gas, alati, gvožđe, so, sveće, sapun, ulje, čoja, sukno i druge tkanine", može se pročitati u jednom iz brojnih sačuvanih dokumenata o valjevskoj trgovini.

 

Značajnu ulogu u razvoju trgovine i samog grada imali su nadaleko čuveni valjevski vašari o Ilindanu, 2. avgusta, i Miholjdnu, 12. oktobra, koji su trajali po tri dana. Mioljdanski vašar uveden je 1851. godine.

"Mlada srpska država u 19.veku uviđa značaj okupljanja ljudi na vašarima i takvog načina razmene dobara, pa je tako 1839. godine doneta Uredba o panađurima (vašarima) koja reguliše kako se oni organizuju i šta se sve na njima može prodavati. Kako stoji u arhivskoj građi Valjevo je, nakon donošenja pomente uredbe, među prvim gradovima u Srbiji u kojem je ustanovljen panađur. Prema ovoj uredbi panađuri su bili podeljeni u dve grupe, jedna za prodaju marvenih i domaćih proizvoda a druga za prodaju stranih proizvoda’", priča Gordana Pajić, etnolog u Narodnom muzeju Valjevo.

Gordana Pajić (Foto: Kolubarske.rs)

 

Iz 1895. godine sačuvani su izveštaji komesara valjevskih panađura za Ilindanski i Mioljdanski vašar, koji su dostavljani Ministarstvu narodne privrede.

 

"Izuzetno je dobra bila prodaja i kupovina stoke sa izuzetno visokim cenama, na Ilindanskom vašaru. Prodato je 1290 volova, 115 krava, konja 193 .... Za svu stoku dato je na vašaru 300.000 dinara. Trgovaca za rogatu stoku bilo je iz Pešte, Dubrovnika i unutrašnjosti Srbije, a na  Mioljdanskom vašaru iste godine iz Pešte, Mitrovice, Beograda, Kragujevca, Jagodine, Požarevca. Doneto je raznih zanatlijskih proizvoda, zatim luča, katrana, vune i baštenskih proizvoda. Od fabričkih proizvoda bilo je razne staklarije iz Jagodinske fabrike i potrošnja ovog espapa bila je vrlo dobra. Zauzetih mesta raznom robom bilo je 130, kola sa kojih se prodavalo 55, a zauzetih dućana 200", navodi se u izveštaju komesara valjevskih panađura.

 

"Vašari imaju značajnu ulogu u organizaciji jedne lokalne zajednice. Kroz njih možemo pratiti sve društvene oblike života od zabave i druženja stanovništva, pa sve do ekonomskih momenata i na osnovu toga sagledavati kakav je ekonomski status jedne zajednice u određenom periodu koji istražujemo. Mi nažalost nemamo danas takve oblike saborovanja (vašara), ali imamo ove nove koje ja volim u žargonu da nazovem 'parada pijanstava i kiča', gde takođe vidimo neke nove oblike života, procese koji se dešavaju krajem dvadesetog i početkom 21.veka i to je ono što prati nač svakodnevni život. Mnogi od vašara su zamrli. Oni tradicionalni uglavnom ne funkcionišu već dve decenije, ali poslednjih godina  neki se obnavljaju  u jednom novom ruhu, sa novim organizatorima što zahteva novo istraživanje", navodi Gordana Pajić.

 

I u naredne dve godine vašarima u Srbiji trebalo bi da se bave etnolozi. Članovi Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije pokrenuli su inicijativu kako bi realizovali projekat u okviru koga bi analizirali današnje vašare kao tradicionalni oblik druženja i privrednog razvoja.