10.07.2014, 09:41

Valjevski vrtić bez nutricioniste

Predškolska ustanova „Milica Nožica“ više od pola godine nema nutricionistu koji brine da deca kroz minimum tri obroka dnevno unesu namirnice iz svih sedam grupa visoke energetske vrednosti. Mališani u valjevskim vrtićima za doručak jedu mesne prerađevine, a za užinu na jelovniku su češće slatkiši nego voće.

Polazeći od pitanja koje roditelji uvek postavljaju deci, a koje ne glasi “koju pesmicu si naučio”, nego glasi “šta si danas jeo”, istraživali smo kako se hrane mališani u valjevskim vrtićima. Od pet dana u nedelji, tri dana su doručkovali paštetu, šunkaricu i viršlu. Za užinu su četiri dana jeli slatkiše – kokos štangle, sutlijaš, medeno srce i krofnu, a samo jedan dan su užinali voće i to u junu, mesecu koji obiluje svežim voćem.

- Jelovnik se pravi sedam dana unapred  i to tako da se zadovolji dnevni kalorijski unos kroz sva tri obroka, a pravi se i u zavisnosti od raspoloživih namirnica. Kroz tri obroka deca zadovoljavaju do 75 odsto dnevnih  potreba za hranom. Slažem se da ne treba često davati deci za doručak prerađevine od mesa. Trudimo se da na jelovniku više budu zastupljeni mlečni proizvodi, neka tradicionalna jela, poput kačamaka, projare, gibanice, i naravno što više povrća i voća. Ali od početka godine, kako nemamo nutricionistu, mi se dovijamo u pripremi jelovnika. Ili prepisujemo iz prethodnog perioda ili se telefonom konsultujemo sa bivšom nutricionistkinjom koja je u penziji – kaže šef centralne kuhinje Tihomir Matić.

Na pitanje da li se štedi na obrocima i da li se kupuju jeftinije namirnice, pa otuda pašteta na jelovniku, Matić kaže da se na obrocima ne štedi i da se kupuju kvalitetne i sveže namirnice.

U Predškolskoj ustanovi objašnjavaju da više od šest meseci nemaju nutricionistu, jer je prethodni krajem prošle godine otišao u penziju, a novog ne mogu da zaposle jer je za to potrebna saglasnost resornog ministarstva.

Čeka se odgovor Ministarstva

Zamenik gradonačelnika Žarko Kovač kaže da gradsko rukovodstvo zna da Predškolska ustanova više od pola godine  nema nutricionistu, ali za to nije kriv Grad, nego Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, od koga već šest meseci čekaju odgovor.

-Po zakonu o zapošljavanju u ustanovama i preduzećima čiji je osnivač lokalna samouprava ne mogu se zaposliti radnici na neodređeno vreme bez saglasnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Saglasnost za zapošljavanje nutricioniste u Predškolsku ustanovu još uvek nije dobijena. Ovih dana ćemo po treći put poslati zahtev u nadi da ćemo konačno dobiti odgovor. Ukoliko, u nekom razumnom roku, ne dobijemo saglasnost Ministarstva, pokušaćemo da problem prevaziđemo tako što ćemo angažovati neku agenciju koja se bavi pružanjem tih usluga. Pitanje nutricioniste u valjevskim vrtićima moramo rešiti u narednih 15 dana – poručio je zamenik gradonačelnika Žarko Kovač.

Žarko Kovač (Foto: Đorđe Đoković)

Svaki vrtić mora imati nutricionistu

Kobasica, šunka, salama, viršla, pašteta i ostale prerađevine od mesa ne mogu biti često na trpezi u vrtićima, saglasni su stručnjaci. Nutricionistkinja u Zavodu za javno zdravlje Snežana Marinković kaže da je za ishranu predškolaca najbitnije da energetska vrednost obroka mora da sadrži 35 procenata žitarica, 25 posto mleka i mlečnih proizvoda, dok su ostale grupe namirnica zastupljene po deset posto. Preporuka za dnevni  jelovnik po vitaminskoj i energetskoj vrednosti bi glasila: za dorčak pečenica, bareno jaje, salata i jogurt, za užinu kolač od breskve, a za ručak pileća supa, spanać i meso.

-Takođe je bitno da energetski unos deteta bude obezbeđen u toku dana. Jer ako porodica ne može detetu da obezbedi neophodne namirnice, mineralnu i vitaminsku moć, onda to mora nadomestiti u vrtiću, gde provodi i do osam sati dnevno. Za vreme boravka dete mora imati kvalitetan doručak, užinu i ručak, a mališani u produženom boravku plus užinu i to tako da jedna obavezno mora biti  sezonsko voće, dok je druga užina neki mlečni proizvod- kaže Snežana Marinković.

Snežana Marinković (Foto: Đorđe Đoković)

Ishrana u vrtićima treba da se razlikuje prema uzrastu dece i po energetskoj vrednosti. Različita je za uzrast od prve do druge, od druge do treće, od treće do pete (potrebno je uneti 1.200  kalorija) i od pete do sedme godine (potrebno je uneti 1.400  kalorija). Nažalost, ovo pravilo ishrane za različitu starosnu dob se ne primenjuje u praksi, ne samo u valjevskim vrtićima nego i u predškolskim ustanovama u drugim gradovima.

Od trenutka začeća do starosti treba voditi računa o ishrani

- Princip pravilne ishrane nije samo količina već pre svega kvalitet obroka. Zavod za javno zdravlje, sektor za promociju zdravlja, organizovao je u vrtićima predavanje o ishrani i zdravim obrocima, kako bi deci približili neke namirnice i kako bi principe pravilne ishrane usvojili kao redovne navike u svojoj ishrani - kaže Snežana Marinković.

Upravo zbog neadekvatne ili loše ishrane, ne samo u predškolskim ustanovama nego i u porodici, mnogo je gojazne dece, mališana obolelih od šećerne bolesti, zatim dece koja imaju problem sa crevnom florom…i niz drugih oboljenja.

-Zato jelovnik dece, ali i odraslih mora da sadrži svih sedam grupa namirnica- žitarice, mleko i mlečne proizvode, meso i mesne prerađevine, masnoće, povrće, voće i šećer. Kroz jedan obrok  mora da se unese po jedna iz svih sedam  grupa namirnica. Pravilnom ishranom u najranijem dobu kupuje se mladost – poručila je Snežana Marinkocić.

I dok  deca u valjevskim vrtićima jedu paštetu i piju veštačke sokove u beogradskim vrtićima paštete nema na trpezi,a mališani piju limunadu koja je zaslađena medom.