13.07.2014, 09:26

Škola života u prirodi

Članovi podmlatka Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“ nedavno su bili na tradicionalnoj akciji na Debelom brdu. Tridesetoro dece uzrasta od 6 do 15 godina deset dana bilo je smešteno u domu Magleš, uživajući u prirodi i učeći kako da se prema njoj odnose, kako da se u prirodi snalaze, ali i kako da se ponašaju u društvu i pomažu jedni drugima.

Predah na terenu (Foto: Mila Subotić)

- Mislim da je osnova vratiti deci domaće vaspitanje, jer ko ga ima društvo ga prihvata i sva vrata mu se otvaraju. Učimo ih da se prvo umiju pa tek onda kažu „dobro jutro“, da ne sede na stolu jer se tu jede, da se meštanima uredno i kulturno jave jer smo mi njihovi gosti... Bitno je da nauče da se druže, razgovaraju, da brinu jedni o drugima, da brinu o stvarima koje imamo, da ne uzimaju tuđe bez pitanja. Fantastičan je odnos dece prema prirodi, uče da ne bacaju đubre, ne ubijaju životinje, od kada vodim podmladak nijedan poskok ni gušter nisu ubijeni. Deca su uključena u svakodnevne aktivnosti. Neko je prvi put doneo drva, naložio vatru, oprao sudove. Učimo ih i kako da se snađu kada nemaju sve uslove, poput toga da kašiku mogu oprati i pepelom. Kada je u pitanju hrana nema biranja, tanjir hlebom mora da se obriše, jer se hleb ne baca, čaj mora da se pije - kaže Boško Đoković, rukovodilac podmlatka valjevskih istraživača.

Minimalno TV i mobilni

- Iako imaju televizor, ovoga puta su gledali samo par utakmica. Bitno je da mobilni telefon mogu da koriste samo od 17 do 20 časova, što je dogovreno i sa roditeljima, jer danas su deca navikla da telefone stalno drže u rukama. Posebno ih učimo kako da se ponašaju u društvu, sa devojkama, da postanu dobri ljudi. Imamo stručne saradnike koji sa njima govore i o narkomaniji, polnim bolestima, o svemu bitnom u vaspitanju mladih ljudi – kaže Đoković.

Predavanje iz entomologije (Foto: Đorđe Đoković)

U radu sa decom u poslednoj akciji su pomogli stručni saradnici iz Beograda mr Rastko Ajtić, herpetolog i Ines Švent, koja je govorila o lekovitom bilju. Ovoga puta ih vreme nije poslužilo, ali Boško Đoković kaže da su kišu i grmljavinu iskoristili da nauče decu kako da se i u takvim okolnostima ponašaju.

- Imali smo mnogo toga u planu, ali nas je nevreme sprečilo. Pokušaćemo da sve nadoknadimo na Medvedniku gde ćemo u avgustu biti deset dana ispred doma pod šatorima. Tako ćemo ispuniti, čak i proširiti program u okviru projekta kojim smo konkurisali za sredstva iz „Lokalnog plana akcije za decu“, a zaokružićemo ga izložbom na Tešnjarskim večerima.  Ako budemo imali sredstava planiramo da na kraju godine odštampamo jedan bilten – kaže Đoković.

Skupljanje lekovitog bilja (Foto: Boško Đoković)

Pored Tešnjarskih večeri, najmlađi istraživači učestvuju i na Danima lekovitog bilja, Čvarkijadi, a na štandovima im je najtraženiji „istraživački čaj“ koji čini preko 30 vrsta biljaka koje su deca brala. Podmladak društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“ Boško Đoković vodi od 1994. godine. Od tada je organizovano 110 akcija, kroz koje je prošlo preko 6.500 učesnika. Među njima je najveći broj istih članova koji su po više puta učestvovali. Iako se na akcijama moraju mnogo toga odreći, ali i navići na disciplinu, deca rado odlaze i predaju se svakom zadatku. Đoković priznaje da se za decu prilično veže i na neki način se oseća kao njihov roditelj.

- Moram da priznam da ima toga, saživeli smo se, doživljavam ih stvarno kao svoju decu. Sa decom ne možete da radite ako im ne verujete i ne poštujete ih. Ima dosta onih koji su završili škole, zaposlili se, imaju svoje porodice, pa kada se sretnemo pričaju o tome koliko im je ovo sve značilo, postali su dobri ljudi. Sigurno je da smo mnoge odvukli sa lošeg puta. Ako poredim generacije velike su razlike u interesovanjima, ali ima još dece koja vole ovo što radimo. Sigurno je da ima i više onih koji bi želeli da dođu, ali roditelji nemaju vremena da ih dovedu, jer se dešava da zovu, raspituju se, pa se ne pojave. Problem je što se i u školama polaže malo pažnje ovome. Mislim da je ovo od značaja za celo društvo, jer ako se uloži dinar za tu decu, vratiće se milion puta...

 

Boško Đoković (Foto: Đorđe Đoković)

Istraživači su njegov život

Nemoguće je rečima preneti sa koliko ljubavi i emocija Boško Đoković govori o israživačima, deci, prirodi... Potpuno je posvećen tome što radi, što nije čudo s obzirom na to da je član istraživača od osnivanja.

- Uvek sam voleo prirodu, pa i sada rano ustajem, slušam ptice, slušam tišinu... Izviđače nisam voleo zbog discipline. A do istraživača sam došao sasvim slučajno, kada me je drug pozvao na sastanak speleologa, to je bio 15. mart 1969. godine, mesec dana posle osnivanja Društva. Prvi odlazak je bio u Šuplju lipu. Čim smo ušli u pećinu uplašio sam se i jedva čekao da izađem, a onda sam počeo da slikam nakite, to je jedna od najlepših pećina. Iako sam mislio da više nikada to neću ponoviti, posle nekog vremena sam pitao društvo kada ćemo opet da idemo i dobio sam aplauz. Od tog momenta nijednu akciju nisam propustio, sada sam penzioner pa imam vremena, ali i dok sam radio u Krušiku sve slobodne dane sam posvetio istraživačima – seća se Đoković.

Ljubav prema fotografiji nasledio je od oca, a taj gen preneo i na sina Đorđa, koji je urednik fotografije Kolubarskih.rs. Boško još dodaje da je zahvaljujući istraživačima dobio mnogo, pre svega prijatelje. Upravo je to poruka koju pokušava da prenese novim generacijama, da se moraju družiti i van virtuelnih mreža kojima su danas izloženi. Svi zainteresovani mogu da se prijave svakog ponedeljka u 20 časova, kada se održavaju sastanci. Godišnja članarina iznosi svega 300 dinara. Tokom godine organizuje se pet do šest velikih akcija, a uskoro se planira i odlazak na Durmitor gde će biti obeleženo 45 godina od smrti Vladimira Mandića Mande, po kome Društvo istraživača nosi ime.