17.08.2017, 09:35

Odliv mozgova – problem društva i pojedinca

Članovi Društva istraživača “Vladimir Mandić Manda” vratili su se sa Velike istraživačke letnje akcije (VILA 2017), na kojoj su prethodnih sedam dana proveli družeći se i učeći na obroncima planine Medvednika. Na ovogodišnjoj akciji učestvovalo je oko 50 članova, koji su na Medvedniku deo raspusta ponovo posvetili nauci i njenom značaju. 

 

Uviđajući bitnost znanja i obrazovanja, kao i njihovu nužnost u zajedničkom cilju prosperiteta društva, ali i uviđajući neophodnost istih postulata kao nečega što treba da bude integrativni deo svakog čoveka, oni su tokom protekle sedmice raspravljali o opštim, ali i aktuelnim problemima i saznanjima astronomije, istorije, psihologije, elektronike i, naravno, filozofije. Na zanimljiv i svima prijemčiv način govoriti o bitnosti i sadržaju nauke u njenom punom smilsu jesu epiteti valjevskih istraživača koji već 48 godina neodvojivo dobar provod i slobodno vreme čine korisnim sebi i Valjevu.

 

Ovi mladi ljudi kontinuelno obraćaju svoju i pažnju građana na pojave i probleme koji su vidljivi u našem društvu, vežbajući pri tom već britko kritičko mišljenje, a to ostvaruju formalnim i neformalnim diskutovanjem o najrazličitijim temama. Tako je na ovoj akciji jedna od aktivnosti bila debata Grupe za društvene nauke u organizaciji Ive Mirković, člana pomenute grupe, a na temu "Odliv mozgova". Ideja ove debate je bila, pre svega, da svi učesnici akcije prodebatuju dati problem, ali i da vežbaju formu debate i kritičko mišljenje, sa ciljem da steknu kompetencije argumentovanog i formalnog debatovanja, kao i da nauče da svoje mišljenje pothranjuju zdravorazumskim i dostupnim činjenicama. Zaključeno je, svakako, da je javno mnjenje jako bitna smernica onima koji su “od uticaja” za date teme, te da je neophodno naučiti kako se ono ispravno formira.

 

Akcija istraživača na Medvedniku (Foto: Istraživači)

Zaključci te debate motiv su za nastajanje ovog teksta, svojom racionalnim, ali i svojom emotivnom komponentom, a u cilju da do ušiju javnosti dopre stav mladih srednjoškolaca i studetana o temi, koja se prevashodno njih tiče, odnosno o odlasku iz zemlje. Debata se kretala spontano i sastojala, logično od grupe "za" i "protiv" odlaska iz zemlje. Te dve grupe diskutovale su o više aspekata pojave odliva mozgova. Ekonomski, obrazovni, bezbednosni, ali i moralni aspekti sagledani su očima obe strane i pokazali su u zaključcima da imaju, i prednosti, i mana. Svako je od nas mladih jedna ploča koja tek treba da piše svoju istoriju.

 

Međutim, evidentno je da nam se ne pruža prilika da sami odlučimo o tome gde ćemo i na koji način to činiti, upravo zbog problema koji potiču od ove četiri pomenute tačke. Posmatrano iznutra, očima mladih ljudi koji treba da se obrazuju, zaključeno je da oba načina „preživljavanja“ imaju prednosti i mana, mada da su one locirane različito u odnosu na pojedinca i društvo. Naime, odlazak iz zemlje, svakako, je bolji za pojedinca, ali ne i za društvo, jer tim postupkom ono ostaje osiromašeno za basnoslovan broj mladih stručnjaka koji, „trbuhom za kruhom“, odlaze i našu zemlju ostavljaju u arhaičnosti nauke, koja u XXI veku napreduje nesagledivo brzo. Time se gubi mogućnost za ostvarenje prava na najmoderniji i u skladu sa tekovinama današnjice uređen život ovdašnjim građanima. Logično, ovakvim problemima uzrok je nemogućnost ekonomskog, ali i obrazovnog maksimalnog ostvarenja mladima, navodi se u zaključcima debate.

 

Uprkos ljubavi koju gaje prema svojoj zemlji, mladi ljudi se ipak za odlazak iz zemlje odlučuju kao varijantu koja je moralnija prema njima i njihovim pokolenjima, iako su vođeni idejom o zemlji koja se brine o njima, da bi se oni brinuli o njoj. Najoštrije kritike životu u Srbiji tiču se nemogućnosti zapošljavanja, ali i arhaičnom obrazovnom sistemu koji ne pruža mogućnost za razvoj u skladu sa tekovinama današnjice, a svojom neinteraktivnom i prirodom isključivo reproduktivnog, a ne primenjenog i konceptualnog znanja, nepobitno uništava kreativnos ogromnog broja generacija.

 

Zapitajmo se malo: svaki čovek koji mora da napusti svoju zemlju, napušta i svoju porodicu, mesto, okruženje, prijatelje, te, logično, nikome to ne pada lako. Zatim, kao što je pomenuto, Srbija je za svakog tog čoveka siromašnija za jednog mladog stručnjaka, ali i poreznog obveznika. Ono što je na državi, krupan je, ali ne i neostvariv zadatak – uskladiti obrazovanje sa svetskim standardima i omogućiti ekonomsko preživljavanje. Zasluga je mnogo veća – mladi stručnjaci svih oblasti koji rade na razvoju zemlje, stručni lekari koji prave napredak u medicini, dobro obrazovani i ekonomski zadovoljni profesori, motivisani da učeći đake od malih nogu realnim vrednostima, nastavljaju da prave krug obrazovanih i stručnih ljudi, koji će Srbiji vremenom donositi konstantan prosperitet.