18.10.2017, 07:10

Cena grejanja zavisi od vrste energenata

Korisnici daljinskog sistema grejanja u Valjevu jeftiniju uslugu mogu očekivati tek nakon što Toplana pređe na korišćenje obnovljivih izvora energije, odnosno na biomasu, što je u planu najkasnije za dve godine. 

 

Prelaskom na biomasu ne samo da će korisnici imati jeftinije grejanje, a Toplana manje troškove, nego će značajno biti smanjeno aerozagađenje.

 

Valjevo je među deset srpskih gradova uključenih u projekat "Podsticanje obnovljive energije - razvoj tržišta biomase u Srbiji" vredan 27 miliona evra. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić potpisao je krajem juna Sporazume o zajmu i donacijama sa predstavnicima Nemačke razvojne banke (KfW) i Vlade Švajcarske, koji će obezbediti da deset toplana u Srbiji sa fosilnih goriva pređu na korišćenje biomase.  

Darija Ranković i Zoran Stepanović (Foto: Đorđe Đoković)

Direktor Toplane Zoran Stepanović kaže da će realizacijom ovog porojekta i prelaskom na biomasu, ovo javno preduzeće ostvariti značajne uštede. Navodi da je u prošloj grejnoj sezoni za mazut potrošeno 260 miliona dinara, što je oko 60 posto ukupnih troškova Toplane.  

 

- Cilj je da u narednih godinu do dve ugradimo jedno postrojenje na biomasu i da taj trošak za nabavku energenata sa sadašnjih 60 smanjimo na 40 posto. Ideja je da se postojeći kotlovi na mazut i dalje koriste, a da se ugradi jedno postrojenje na biomasu koje bi pokrivalo osnovno opterećenje, a to je prvih devet megavata koji bi se koristili tokom cele grejne sezone koja traje između 180 i 200 dana. Kada to postrojenje ne bude dovoljno za zagrevanje korisnika, biće pridodata energija iz postojećih kotlova na mazut – objašnjava Stepanović.

 

On kaže da je teško prognozirati kada će biti nabavljeno postrojenje na biomasu i da to najmanje zavisi od Toplane. 

 

- Ugovor za korišćenje sredstava iz programa KfW 5 za deset gradova, u koji je uključena i naša Toplana, je potpisan u junu, sada se čeka odluka Skupštine Srbije. Mi bismo voleli da to ide brže, ali na to ne možemo uticati. Nadamo se da će ta investicija vredna 2, 5 do tri miliona evra, koliko od celog projekta pripada nama, biti realizovana u naredne dve godine - kaže direktor.

 

Na pitanje Kolubarskih.rs da li će Toplana uspeti da obezbedi dovoljne količine biomase, jer je navodno nema na tržištu, Stepanović odgovora da će kada bude potražnje biti i ponude.

 

- Koliko je meni poznato, kod nas je nivo seče šuma ispod polovine potrebnog, a kada kažem potrebnog mislim na činjenicu da u Srbiji prirast po hektaru iznosi oko tri kubna metra, dok u zemljama Evropske unije iznosi oko devet kubnih mertara po hektaru. Razlog zbog čega je kod nas tri puta niži nego u evropskim zemljama je taj što ne radimo sanitarnu seču i proređivanje šume u iznosu u kome bi trebalo kako  bismo dobili veći prirast od trenutnog. Ono što je problem kod nas jeste to što nema tražnje za sečkom, pa samim tim nema ni onih koji pružaju tu uslugu, počev od onih koji izvlače drvnu biomasu iz šuma pa do samog sečenja. Ali, ako budemo čekali da bude veća ponuda od tražnje, plašim se da to nećemo dočekati – kaže direktor Toplane Zoran Stepanović.