Spomen groblje iz Prvog svetskog rata (foto: Đorđe Đoković)
11.11.2017, 11:22
"Sećanje na one koji su ugradili svoje živote u našu slobodu"
Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u spomen na sve nevino stradale u Srbiji, je državni praznik i obeležava se širom zemlje nizom manifestacija.
Na Spomen groblju iz Prvog svetskog rata u Valjevu, predstavnici Vojske Srbije i gradonačelnik Slobodan Gvozdenović su položili vence i odali počast poginulim vojnicima, vojskovođama i svim stradalim u Prvom svetskom ratu.
- Na Goroblju poginulih i umrlih junaka za otadžbinu su kosti srpskih vojnika, onih koji su ostavili svoje živote ovde posle Kolubarske bitke, kao i kosti neprijateljskih vojnika, austrougarskih, hrvatskih, mađarskih i svih onih koji su ratovali na strani centralnih sila. Ovde su kosti i onih koji su posle epidemije pegavog tifusa, a nakon povlačenja austrijske vojske iz Valjeva, izgubili svoje živote.
Danas se sećamo svih onih koji su ugradili svoje kosti i svoje živote u slobodu koju danas mi uživamo. Srpsku državu su pravili svetitelji i vojnici. Svetitelji su sejali seme vere, a vojnici odlazili u smrt znajući da je život jeftiniji od onoga što brane. Zato neka je večna slava junacima i neka se više nikada ne ponovi takva katastrofa i tako veliki rat kakav je bio na ovim prostorima u prošlom veku - rekao je gradonačelnik Slobodan Gvozdenović.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, potpisano primirje u Prvom svetskom ratu. Primirje, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine, obeležava se u svim zemljama koje su potpisale sporazum.
U Srbiji je 11. novembar neradan dan, a praznik je prvi put zvanično obeležen 2012. godine, na osnovu izmena Zakona o državnim i drugim praznicima koje je Skupština Srbije usvojila krajem 2011. godine.
Cvet "Natalijina ramonda"
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, a ovu biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovća.
Reč je o endemskoj vrsti zapadnog Balkana, a osim u Srbiji, raste samo u Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta.
Ono što čini ovu biljkom specijalnom jeste da čak i kada se potpuno osuši, Natalijina ramonda može ponovo da oživi kada se zalije. Zato se često koristi ovaj cvet kako bi se pronašla simbolika sa srpskim narodom i vojskom koja je tokom Prvog svetskog rata pretrpela ogromne gubitke ali je uspela da se uzdigne i da veliki doprinos u savezničkoj pobedi nad Nemačkom i Austro-Ugarskom.