21.07.2014, 18:29

Vladimir Petrović ili Darko Glišić?

Od uvođenja okruga u ovovremenoj Srbiji, Kolubarski upravni okrug je, ako smo dobro prebrojali, do sada imao devet načelnika. Najpre Aleksu Jokića (tada SPS, potom u SRS, sada u SNS), pa njegovog partijskog druga Stanka Terzića (SPS), aktuelnog valjevskog gradonačelnika, koji se na toj funkciji najduže zadržao. Posle petooktobarskih promena 2000, međustranačkom nagodbom u DOS-u, postavljen je Milan Gavrilović Ćićovan (tada DHSS) iz Mionice, kako bi se u Kraljevu napravilo mesto za sada pokojnog Mila Korićanca (DS), a Batićeva DHSS je na kvotu dobila Valjevo.

Gavrilovića je, za vakta Vlade Srbije premijera Vojislava Koštunice (DSS), zamenio Radomir Stevanović sa Uba, koji je potom, na zahtev partijskih drugova iz Valjeva, smenjen zbog neposluha, pa ga je nasledio Goran Lučić (takođe DSS). Novi izbori doneli su novu podelu vlasti te se u nekadašnju „Unkovića kuću“ i sedište Električnog preduzeća „uselio“ Miloje Obrenović (tada G17 Plus, potom URS). Obrenović je 1990-tih bio u SPS, u koji se vratio i posle smene i gubitka pozicija u URS-u, a sada je izgleda u SNS nezadovoljan tretmanom kod socijalista.

URS je mesto načelnika Kolubarskog okruga tražio i posle parlamentarnih izbora 2012, kako bi na to mesto postavio do tada viđenog novodemokratu Vojislava Jovanovića, Dinkićevog kandidata za gradonačelnika. Uzletom naprednjaka i u Valjevu, Jovanovića je zamenio Vladimir Petrović (SNS).

Kakav je njihov učinak za sve ove godine bio? U celini, i pojedinačno, ne naročito impresivan! Svi su se, manje-više, branili time kako i nemaju posebnih ovlašćenja jer su „Vladini činovnici“. Izuzetak su bili preduzimljivi Jokić, koji je, uz ostalo, uobičajavao, mesečni brifing sa novinarima na kojima su referisali načelnici svih inspekcijskih službi. Stevanović se najviše trudio da pokrene poslove izgradnje regionalne sanitarne deponije sa reciklažnim centrom, u Kaleniću kod Uba, čime se i sada bavi kao direktor preduzeća „Eko Tamnava“, koje u ime 11 opština vodi tu investiciju.

Terzić je ostao upamćen po tome, što se, kao vojnik partije, oglašavao iz SPS-a, a ne iz sedišta Kolubarskog okruga. Gavrilović (sada u DS) uredno je iz Mionice dolazio na posao ukoliko ga važna državna posla nisu vodila u Beograd ili drugde. Lučić je završavao lična posla – dobio je državni stan, kupio novi automobil, zaposlio se za finansijskog direktora u privatizovane Krušik Akumulatore, pa pobegao u Gradsku skupštinu za plaćenog predsednika parlamenta. Sada je unutrašnji revizor, šta god to značilo, u zdanju na nekadašnjem Titovom trgu...

Obrenović je bio „na vezi sa Beogradom“, ukoliko nije morao da interveniše kako bi tadašnjeg partijskog druga dr Aleksandar Gajića, uhvaćenog kako vozi „pod nagibom“, vadio iz Stanice saobraćajne policije Gradskog SUP-a. Jovanović je mandat probavio u obilasku okolnih opština Kolubarskog okruga i tzv. sočenju novih, velikih, stranih i domaćih, investitora, koje malo ko da je dočekao.

„Otuđeni centri moći“

Petrović se, po instrukcijama svog mentora Zorana Đurđevića Dajca, a ustoličen za vakta poverenika dr Milana Markovića, jednom pojavio pred novinarima u SNS sa smušenom pričom, koja nije opravdavala superlative iz njegovog CV o učinku u kompaniji Alpina-Por. Na poruku poptisnika ovih redova, upućenu preko šefa njegovog kabineta, kako bi bio red da se pred medijima pojavi na „pristupnoj“ pres konferenciji, odgovoreno je elektronskom poštom „g. načelnik Kolubarskog okruga rado će vas primiti i dati vam intervju“!

Sve ovo, međutim, ne znači kako Kolubarski upravni okrug od ovovremenog vaspostavljenja nije imao načelnika. Imao ga je, naravno. Najpre u ličnosti sada pokojnog Dragana Markovića iz Lajkovca, koji je, uz ostalo, takođe pokojnog Slobodana Miloševića, predsednika Srbije i SRJ, u „hrastovu salu“ ZZ Lajkovac, čiji je dugogodišnji direktor bio, ali i u okolna sela Pepeljevac, Dučić ili Maljević, mogao da dovede kad god je to poželeo! A, prijala su mu i pisanja pojedinih novinara kakao je sedište Kolubarskog okruga preselio u Lajkovac, odnosno kako bi bilo uputno da se taj okrug podeli na dva – Valjevski i Kolubarski.

Po istoj logici, mereći po učinku i uticaju, aktuelni okružni načelnik je Darko Glišić (SNS), predsednik Ubske opštine. To što je Glišić do sada uradio na sanaciju šteta u Tamnavi posle majskih poplava i ono što najavljuje da će uraditi „ne smanjujući gas ni za milimetar“, Vladimir Petrović, a i oni pre njega, mogu samo da sanjaju.

Na Ub i u okolna sela dolazili su predsednik države Tomislav Nikolić, sa suprugom Dragicom, premijer Aleksandar Vučić, ministri Snežana Bošković-Bogosavljević, Kori Udovički i Nikola Selaković, recimo. Grade se kuće, obnavlja dečje obdanište. Pomogli su Kinezi i ambasada SAD. Srpski zatvori su sa svojih ekonomija donirali krupnu i sitnu stoku, pa je do sada zanovljeno preko 10 odsto blaga nastradalog u nabujalim vodama Kolubare, Tamnave, Ubače i Gračice... Posle prve pomoći, na listi čekanja za ozbiljnije subvencije su povrtari i ratari.

Kolubarski okrug bi, apropo novinarskih razmatranja iz 1990-tih, sada valjalo podeliti na Tamnavski (sa Ubom, Lazarevcem, Lajkovcem i Ljigom) i Kolubarski, gde bi političko utočište našli Valjevo, Mionica i Osečina.