22.07.2014, 14:09

Od Betovenove “Devete simfonije” do “šutke” hevi metalaca

Svakoga leta polaznici obrazovnih programa u IS “Petnica” čine prve korake u ovladavanju tehnikama i metodologijom naučnih istraživanja. Srednjoškolci sami biraju teme, uz podršku svojih mentora, koji su, najčešće, prošli sličan put u svom naučnom razvoju. Evo nekoliko primera...

Apatinski gimnazijalac Stefan Keler radi na izradi softvera za sortiranje snimljenih fotografija po oštrini kako bi se uradila Android aplikacija za mobilne telefone. Takođe gimnazijalci, Jana Kragović iz Vrnjačke Banje i Stefan Stanković iz Kraljeva, istražuju vezu matematike i muzike na primeru Betovenove “Devete simfonije”. Uočili su da se naizmeničnom primenom dve funkcije dobijaju svi akordi tog dela. Sada nastoje da sličnu zakonitost pronađu i u rok muzici.

Stefan Nožinić iz šabačke Tehničke škole nastoji da kombinuje metode za identifikaciju pomoću nečijeg glasa i lica, koja bi možda bila pouzdanija od sadašnjeg načina identifikacije tim odvojenim metodama. Paraćinski gimnazijalac Vuk Mihajlović istražuje fenomen pojave “šutki” na hevi metal svirkama, kao vidu neverbalne komunikacije. Gimnazijalka Nikolija Nikolić iz Vrbasa bavi se izražavanjem u komunikacijama na društvenim mrežama. Uočila je da se korsnici društvene mreže Tambler drugačije izražavaju od korisnika drugih društvenih mreža. U poređenju sa Fejsbukom, na primer, došla je do zaključka da se na FB povezuju poznanici i uglavnom iznose autorski sadržaji, dok su na Tambleru daleko prisutnija povezivanja blogovima koji im se sviđaju, a čiji se autori retko međusobno poznaju.

IS Petnica (Foto: Đorđe Đoković)

Nenada Velemira iz Novog Sada i Nikolu Stamenkovića iz Odžaka interesuje da li je, i u kom obimu, toksičan veštački zaslađivač “aspartam” o čemu se dosta govori, a nema mnogo podataka u dostupnoj literaturi. Primenom “alijum testa” konstatovali su da su sve ispitivane koncentracije “aspartama” imale negativno dejstvo na deobu i rast ćelije korena luka.

Nikola Sivč iz Ruskog Krstura istražuje koprivu kao prirodno đubrivo. On je, naime, primetio da ratari u njegovom kraju nekoliko dana potapaju koprivu u vodu, pa potom zalivaju useve. Iz te vode se širi miris amonijaka, što upućuje na pretpostavku da u njoj ima azotovih jedinjenja neophodnih za rast biljaka. Sivč nastoji da utvrdi koja je optimalna koncentracija azota u vodi, u kojoj je bila potopljena kopriva, upoređujući ta zapažanja sa korišćenjem komercijalnih đubriva. Njegovi rezultati upućuju na to da bolje napreduju biljke zalivane vodom u kojoj je bila potopljena kopriva.

Autori najuspešnijih letošnjih istraživanja u IS „Petnica“  imaće mogućnost da svoja otkrića prezentiraju na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji „Korak u nauku“, koja će biti održana krajem godine, uz njihovu promociju i u Galeriji SANU, u Beogradu.