Putni prelaz u Popučkama (foto: Kolubarske.rs)
02.02.2018, 08:02
Svi putni prelazi su obezbeđeni, a samo trećina ima polubranike
Nakon teške saobraćajne nesreće koja se dogodila 22. januara na putnom prelazu u Popučkama, kada su poginuli Milan Kojić (49) i Velimir Đedović (51), na čije vozilo je naleteo brzi voz, otvorila su se brojna pitanja vezana za bezbednost pružnih prelaza na teritoriji grada Valjeva.
Kolubarske.rs su dan nakon nesreće na barskoj pruzi u Popučkama uputile Ministarstvu gađevine, saobraćaja i infrastrukture nekoliko pitanja na koja je odgovorio Nenad Stanisavljević, PR kompanije "Infrastruktura železnice Srbije" koja je nadležna za putne prelaze.
Pitanja
Imajući u vidu da se od otvaranja pruge Beograd-Bar, od 1976. godine do danas, drumski saobraćaj višestruko uvećao, i imajući u vidu planove i najave da se razvija i ubrza železnički saobraćaj na barskoj pruzi, ("vozovi će dostizati brzinu do 100 kilometara") da li se prilikom rekonstrukcije barske pruge od Resniika do Valjeva vodilo računa o bezbednosti putnih prelaza? Ukoliko jeste, šta je urađeno?
Ukoliko nije, da li je sada moguće uraditi bezbedne pružne prelaze koji se nalaze u naseljenim mestima na teritoriji grada Valjeva izgradnjom prelaza koji se ne ukrštaju u istom nivou sa železničkom prugom?
Koliko ima putnih prelaza na deonici od Resnika do Valjeva i kako su obezbeđeni?
Kojom brzinom prolazi voz pored putnog prelaza u Popučkama?
U odgovoru Nenad Stanisavljević navodi da nema neobezbeđenih putnih prelaza, a na način njihovog osiguranja uticaj ima i lokalna samouprava, koja takođe učestvuje u finansiranju i održavanju prelaza.
On navodi da se na području srpskih železnica nalazi ukupno 2.138 putnih prelaza i svi su na odgovarajući način obezbeđeni. Od toga je petina obezbeđena najsavremenijom signalno-sigurnosnom opremom (branici, polubranici), a ostali znacima drumske signalizacije (Andrejin krst, znak "Stop").
Objašnjava da način na koji će pojedini putni prelazi biti osigurani, zavisi od preglednosti pruge i puta na mestu ukrštanja (trougao preglednosti), namene pruge, vrste puta, gustine saobraćaja, najveće dopuštene brzine, dužine putnog prelaza i slobodnog prostora iznad putnog prelaza.
"Sagledavajući sve ekonomske i tehnološke aspekte, ne postoji realno opravdanje da svi putni prelazi budu osigurani automatskim uređajima. Takva praksa nije zabeležena ni u mnogo bogatijim i savremenijim železnicama, a ni u daleko razvijenim državama. Cena obezbeđivanja jednog putnog prelaza najsavremenijom signalno-sigurnosnom opremom, sa automatskim branicima, iznosi oko 150 hiljada evra, uključujući projektovanje, nabavku opreme i izvođenje radova", navodi Stanisavljević.
Dodaje da između Resnika i Valjeva postoji ukupno 28 putnih prelaza, od kojih je jedan obezbeđen znacima drumske signalizacije (kod tunela "Bela reka"), 18 zvučnom i svetlosnom signalizacijom, a devet polubranicima.
Iz "Infrastruktura železnice Srbije" tvrde da se prilikom modernizacije pruge Resnik-Valjevo maksimalno vodilo računa o bezbednosti saobraćaja na putnim prelazima na toj deonici.
"Projektom rekonstrukcije bilo je predviđeno da se na svim putnim prelazima između Resnika i Valjeva spoljni uređaji putnih prelaza obnove ili da se zamene i ugrade novi. Reč je o tzv. uključno-isključnim tačkama, odnosno celokupnoj signalizaciji koja obuhvata zvučnu i svetlosnu signalizaciju, kao i polubranike. Urađeno je sve što je projektom bilo i predviđeno. To znači da je oprema na svim putnim prelazima između Resnika i Valjeva obnovljena i modernizovana, čime je podignut nivo njihove sigurnosti i pouzdanosti, a samim tim i bezbednosti saobraćaja", piše u odgovoru Nenad Stanisavljević.
Objašnjava da i pored toga što je Zakon o železnici omogućavao, projektom modernizacije pruge Resnik-Valjevo nije bilo predviđeno ukidanje ni jednog od postojećih putnih prelaza, što je usaglašeno sa zahtevima i potrebama lokane samouprave.
"Naime, u skladu sa zakonom, rastojanje između putnih prelaza treba da bude najmanje dva kilometra, ali na ovoj deonici ima i putnih prelaza na kraćem rastojanju i to upravo sa ciljem očuvanja bezbednosti saobraćaja", kaže PR železničke kompanije.
Što se tiče brzine vozova pored putnog prelaza u Popučkama, odgovoreno je da vozovi prolaze brzinom od 100 kilometara na sat.
"Prilikom brzine vozova od 100 kilometara na sat dozvoljeno je ukrštanje pruge i puta u nivou i osiguranje putnog prelaza svim načinima osiguranja (drumska signalizacija, zvučno-svetlosna signalizacija, polubranici ili branici), što odgovara osiguranju putnih prelaza na deonici Resnik-Valjevo. Prilikom nesreće u Popučkama, svi putni prelazi između Resnika i Valjeva bili su ispravni i radili su", tvrdi Stanisavljević.
U železničkoj kompaniji smatraju da između Resnika i Valjeva nema potrebe za izgradnjom putnih prelaza koji nisu u nivou, mada ne isključuju i tu mogućnost.
"Naravno, ukoliko neka od lokalnih samouprava pokrene inicijativu i obezbedi sredstva, Infrastruktura železnice Srbije spremna je da i takve projekte realizuje, ukoliko za to postoje tehničke mogućnosti", navodi PR Nenad Stanisavljević u pisanom odgovoru dostavljenom Kolubarskim.rs.