25.07.2014, 11:31

Prodaju stanove da bi preživeli

Poslednjih nekoliko godina cene nekretnina su u padu, pa se pojedini stanovi mogu kupiti za skoro trećinu jeftinije nego ranije. U ponudi je najviše kuća na sprat koje se teže prodaju, a pretežno se traže kuće i stanovi manjih površina. Besparica je i jedan od razloga koji primorava ljude da veće objekte menjaju za manje.

- Cene nekretnina su do svetske ekonomske krize 2008. godine rasle iz dana u dan, a razlog je bilo puštanje stambenih kredita pa je bila velika tražnja za stanovima, a ponuda mala. Od svetske krize cene su u padu i situacija je obrnuta, sada je sve veća ponuda, a kupaca je sve manje. Kolika je razlika u ceni najbolje je ilustrovati primerom stanova u Naselju Kolubara, koje je najveće uređeno naselje. U ponudi je najviše klasičnih dvosobnih stanova od 65 kvadrata, čija je cena do 2008. godine išla do 53 hiljade evra, iako stolarija i kupatila nisu bili renovirani, a sada cene tih stanova ne mogu da pređu 35 hiljada evra. Cena zavisi i od toga u kom delu naselja se stan nalazi, na kom je spratu, a ovaj primer se odnosi na početak naselja i dobar sprat – kaže Miroslav Plavšić, agent za nekretnine u agenciji „Bona Fides“.

Miroslav Plavšić (Foto: Đorđe Đoković)

Plavšić kaže da se uglavnom prodaju nekretnine manjih površina, a cene zavise od lokacije i stanja objekata. Najviše se prodaju manje kuće, jednosobni i manji dvosobni stanovi bliže centru, za koje nije potrebno mnogo ulaganja, a za sve ostalo je tražnja minimalna.    

- Garsonjere u staroj gradnji u centru grada su od 10 do 15 hiljada evra. Traže se i jednosobni stanovi koji u proseku koštaju oko 20 hiljada evra, zavisno od stanja i spratnosti, ali i od toga da li je novogradnja ili su stare zgrade. Najskuplji su novoizgrađeni stanovi u centru, čija je cena oko 800 evra po kvadratu plus PDV. A cene stanova u starim objektima u centru su u proseku oko 600 evra po kvadratu, u naseljima su oko 500 evra, a u nekim delovima „Petog puka“ i niže. Ali nema pravila, cene po kvadratu su niže ako je stan veći, a garsonjere mogu i preći navedene cene. Kada su u pitanju kuće najviše se traže prizemne na dva-tri kilometra od centra čije su cene do dvadesetak hiljada evra. Takve kuće se bliže centru mogu kupiti za 30 hiljada. Cene kuća na sprat su od 35 hiljada evra pa naviše. Njih imamo najviše u ponudi, a slabije se prodaju. To su kuće koje ljudi više ne mogu da održavaju i traže zamenu za stanove u centru grada ili za manje kuće. Što je lokacija dalja i cena objekata je manja. Sve zavisi i od toga u kom pravcu se objekat nalazi, tako su ka Beogradu veće cene jer se grad širi u tom pravcu, za razliku od pravaca ka Užicu, Šapcu, Bajinoj bašti...

Seosko domaćinstvo (Foto: Đorđe Đoković)

Cene nekretnina su pale u celoj Srbiji, pa se u nekim krajevima seoska domaćinstva mogu kupiti za po nekoliko hiljada evra. Međutim, Plavšić kaže da su cene minimalne zbog toga što su to uglavnom kuće malih površina, sa malo zemlje, bez vode, struje, sa lošijim prilazima.

- Cene takvih domaćinstava su male, jer zahtevaju puno ulaganja, a u našem kraju je veliki problem to što u mnogim selima nema vode. Za neke ozbiljnije objekte i sa dosta lepe zemlje može da se dobije cena od 10 do 20 hiljada evra, ukoliko nije puno udaljeno od grada i ima dobru infrastrukturu. Više se traži zemlja, i to veliki komadi zemlje za voćarstvo, pa čak i do 30 kilometara od Valjeva. Mala je tražnja za placevima bliže gradu. Vikendice su postale luksuz, tražnja je slaba, a oni koji se interesuju obično traže vikendicu na 7-8 kilometara od grada, a u planinskim predelima traže kuće sa što više hektara zemlje.

Često se dešava da ljudi menjaju veći objekat za manji da bi im ostala razlika u novcu, tako da je među razlozima za prodaju nekretnina sve češći i socijalni momenat.

- Dešava se da ljudi kupuju vikendice na periferiji i van grada za život, prodaju svoje nekretnine u gradu i kupuju udaljene objekte da bi im ostalo novca. Iz istih razloga menjaju veći stan za manji, ili stan sa grejanjem drugi, obično manji i bez grejanja. Ljudi prodaju da prežive, to je ono što vidimo iz razgovora sa njima. To je jedan od razloga, a ima i standardnih razloga, poput toga da više ne mogu da održavaju kuće pa prelaze u stanove ili su ceo život u stanovima pa jednostavno žele da imaju kuću i dvorište – kaže Plavšić.

Uprkos tome što u Valjevu ima više agencija za nekretnine, mnogi objekti se nude i traže putem malih oglasa, što povlači dosta rizika.

- Svakako je veća sigurnost ukoliko se prodaje i kupuje preko agencije, jer smo se i mi susretali sa brojnim problemima. U poslove ne ulazimo ukoliko u dokumentaciji nije sve sto posto ispravno. Dosta je papirologije, olakšavamo klijentima time što mi radimo poreske olakšice pri kupovini prvog stana, radimo prijavu imovine pošto imaju rokovi od dana kupovine nepokretnosti, radimo prenos komunalija i provere. Ima slučajeva da ljudi plate nekoliko poslednjih računa, a prethodno imaju veliki dug, ili da imaju dva brojila pa nam prikažu stanje na jednom gde nema duga, na niz problema smo nailazili – objašnjava Plavšić.

Kaže i to da su kupci danas prilično zahtevni, „gledaju sve, od veličine soba, pogleda, do okruženja i komšija“, a prodavci uglavnom već dolaze sa predloženom cenom, koju i bez stručne procene uglavnom dobro odrede, jer prethodno mesecima prate stanje u trgovini nekretninama. Među prodavcima ima i onih koji ne žure sa prodajom jer pokušavaju da izvuku ono što su uložili, pa zbog toga drže cenu, ali se dešava da takve objekte na kraju, kada im je hitno, prodaju u bescenje.