29.05.2018, 07:05

Bankari "u izviđanju" u Valjevu

Delegacija Evropske investicione banke (EIB) i predstavnici Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, krajem prošle nedelje su posetili Valjevo i obišli akumulaciju Stubo-Rovni.

 

Oni su, kako reče gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović, bili "u izviđanju", dok gosti nisu želeli da govore o razlozima svoje posete, niti o detaljima razgovora sa rukovodstvima Grada i javnog preduzeća, rekavši da "nemaju ovlaščenje da daju izjave medijima".

Delegacija EIB i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima (Foto: Đorđe Đoković)

Kako je najavljeno, u pozivu za konferenciju za novinare, razlog posete je "sagledavanje potencijalnih projekata koji bi mogli da se finansiraju iz kreditne linije EIB".

 

"Evropska investiciona banka (EIB) će sa 40 miliona evra kroz kreditnu liniju i sa 10 miliona evra bespovratnih sredstava finansirati  projekte sa kojima konkuriše 40 lokalnih samouprava", rekao je novinarima gradonačelnik.

 

Pre konačne odluke o tome koji projekti će dobiti "zeleno svetlo", predstvanici Evropske investicione banke i vladine Kancelarije želi su da se na licu mesta upoznaju sa projektima, ali i da vide kako su realizovani oni koji su do sada finansirani iz fondova EU preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Konferencija za novinare na brani Stubo-Rovni (Foto: Đorđe Đoković)

 

Na pitanje novinara šta su gosti konkretno videli i rekli, gradonačelnik Slobodan Gvozdenović je odgovorio:

"Konkretno su oni u izviđanju. Znate, kada je novac u pitanju onda niko konkretno ne priča dok ne sagleda sve činjenice. Mogu da vam kažem da smo vrlo prijateljski razgovarali, međutim novac i prijateljstvo to je ključala voda, tako da su u ovom slučaju oni bili vrlo znatiželjni što se tehničkih detalja tiče, ali i detalja koji se tiču ekonomske opravdanosti i isplativosti celog projekta. Mislim da će oni to sagledati na pravi način i da će doneti odluku koja je povoljna za nas".

 

Gradonačelnik očekuje da će "proći" dva projekta za koja imaju spremnu dokumentaciju; cevovovd pijaće vode od akumulacije Stubo-Rovni do Pakalja i cevovod Divci-Mionica.

 

"Radi se o 40 lokalnih samouprava koje su u ovom ciklusu njihovog finansiranja i ono što je gospođa Ana rekla, ova lepa plavuša iz Evropske investicione banke, Valjevo jeste u vrhu i među tri do pet lokalnih samouprava za koje su zainteresovani", objasnio je gradonačelnik Slobodan Gvozdenović.

Slobodan Gvozdenović i Zoran Mitrović (Foto: Đorđe Đoković)

 

Direktor JP Kolubara Zoran Mitrović takođe veruje da je Valjevo "favorit" za dobijanje sredstava iz kreditne linije EIB. On je precizirao da će Valjevo konkurisati sa dva projekta za koje postoji tehnička dokumentacija i građevinska dozvola i, kako je naglasio, "mogli bi da se grade odmah po odobravanju tih sredstava". Kako je objasnio "radi se o delovima regionalnog cevovoda koji nisu izgrađeni".

 

"Najpre to je deonici cevovoda Paklje-Pećina, to je cevovod prečnika 1000 milimetara dužine osam kilometara i njegova je vrednost oko 4,5 miliona evra, dok je druga deonica Mionica-Divci, dužine šest kilometara, cevovod prečnika 250 milimetara, a vrednost radova 1,5 miliona evra. To znači da smo ukupno tražili oko šest miliona evra za projekte za koje imamo urednu tehničku dokumentaciju", rekao je Mitrović.

Zoran Mitrović (Foto: Đorđe Đoković)

 

Na pitanje Kolubarskih.rs da li je JP Kolubara ranije konkurisalo sa tim spremnim projektima za kreditna ili bespovratna sredstva, direktor Mitrović kaže da ne zna jer je "na čelu preduzeća tek šest ili sedam meseci", tako da jedino sa sigurnošču zna da "nisu konkurisali od oktobra meseca prošle godine".

 

Na pitanje kada su kompletno završena ova dva projekta sa kjima će Valjevo konkurisati za kreditna sredstva kod EIB, Mitrović precizira da je "građevinska dozvola dobijena 2011. godine i odnosi se na čitav potez do Oštrikovca".

 

"Pošto se radi o linijskom infrastrukturnom projektu, koji se fazno gardi, moguće je da dozvola važi i dan danas, znači i sedam godina od dobijanja, tako da odatle crpimo važnost građevinske dozvole i od Minsitarstva smo dobili potvrdu da je ta dozvola važeća. Što se tiče projektne dokumentacije ona je urađena u prethodnom periodu kada je rađena deonca Oštrikovac-Valjevo. Mislim da je to bilo 2009. ili 2010. godine", rekao je direktor JP Kolubara i ponovio da on ne zna zbog čega se tek sada traži novac za projekte koji su urađeni pre osam godina i za koje je građevinska dozvola izdata pre sedam godina.