22.08.2018, 11:16

Kompanija "Vega" poklonila očni ultrazvuk

Kompanija "Vega" poklonila je oftalmološkom odeljenju Opšte bolnice Valjevo očni ultrazvučni aparat vredan oko 1,6 miliona dinara, saopšteno je iz te zdravstvene ustanove.

 

Kako se navodi u saopštenju, vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice Valjevo, dr Zoran Đurić se zahvalio Stanku Ješiću i njegovoj kompaniji "Vega" na ovom dijagnostičkom uređaju, koji omogućava kvalitetan rad specijalistima oftalmologije.

 

Jedna od njih dr Slađana Jokić je rekla da, za razliku od drugih ultrazvučnih aparata koje koriste druge specijalnosti, aparat za dijagnostiku oftalmoloških oboljenja, ultrazvučni aparat ima posebnu sondu koja ima više od 20 hiljada herca, što znači da prodire kroz nežne strukture oka sagledava i uočava nepravilnosti.

 

- O važnosti ovog uređaja neću posebno pričati jer je neophodan u svakodnevnom kliničkom radu. Pre svega zbog dijagnostičkih procedura. Očni ultrazvuk služi kao pomoćno dijagnostičko sredstvo kod svih oboljenja oka gde su očne medije providne, što znači kada neko ima kataraktu ili zamućenje rožnjače, ultrazvuk je jedini aparat koji nam omogućava da sagledamo dublje delove oka i očnog sočiva. Pomoću njega se procenjuje i zdrvost mrežnjače i da li se mere operativne metode i neke dijagnostičke procedure mogu uopšte primeniti – rekla je dr Jokić.

Očni ultrazvučni aparat (Foto: www.obvaljevo.rs)

 

Aparat ima izuzetan značaj u operativnoj oftalmologiji jer bez nalaza na ultrazvuku ne može da se uradi nijedna operacija katarakte. Pored toga što sagledava zdravlje struktura oka, ultrazvuk je neophodan jer u sebi sadrži program koji omogućava izračunavanje jačine intraokularnog sočiva koje se pacijentu ugrađuje.

 

Što se tiče broja pacijenata na godišnjem nivou, on doseže oko 800 pregleda na ultrazvuku, a od tog broja blizu 500 pacijenata bude operisano.

 

- Za nešto više od godinu dana koliko stari ultrazvučni aparat nije radio nekako smo se snalazili. Morali smo da šaljemo pacijente na kliniku za očne bolesti u Beograd, a sve je to dodatno usporavalo i operativni program jer je prolongirana dijagnostika. Od momenta kada nam je stigao ovaj novi uređaj sve se radi po ustaljenom redosledu zakazivanja koji nam omogućava dostupna dijagnostika – zaključila je dr Slađana Jokić, specijalista oftalmologije.

 

Jedan od aparata koji je takođe neophodan oftalmološkoj službi jeste i uređaj za praćenje glaumatoznih bolesnika, jer je veliki broj pacijenata koji imaju glaukom. To je aparat za pregled širine vidnog polja, a specifičnost bolesti jeste to što ne daje ozbiljnije simptome ili su oni zamaskirani drugom dijagnozom dok ne dođe do gubitka vida.

 

- Taj aparat nam je neophodan da bi se blagovremeno procenilo kako napreduje bolest i kojom brzinom se gube nervne ćelije, a samim tim pada vid usled glaukomatozne bolesti. Omogućio bi da otkrijemo slučajeve koji su na pragu oboljevanja, znači pre glaukomatoznog stanja kako bismo na vreme pacijentu primenili terapiju da ne dođe u situaciju da izgubi vid zbog glaukoma koji je na žalost poznat kao tihi ubica vida jer ne daje simptome niti bolove, a nervno tkivo u očnom živcu polako propada i tek kada značajno opadne vid, pacijenti nešto primete misleći da imaju kataraktu ili neko drugo oftalmološko oboljenje – objasnila je dr Jokić.

 

Što se tiče bolesti katarakte, dr Jokić uočava spuštanje starosne granice, kao i to da na operaciju dolaze sve mlađi pacijenti. Ekstremni slučajevi koje je zabeležila u operativnom radu bili su mlađi od 70. godišta, a najmlađi pacijent do sada bio je 1984. godište.

 

Dr Slađana Jokić ne može sa sigurnošću tvrditi tačan uzrok oboljevanja, ali je podsetila na faktore koji ubrzavaju nastanak katarakte, a to su dijabetesna bolest, zatim faktori nasleđa i sredine kao što je izloženost zračenju.