19.09.2018, 11:50

Kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzročnik smrtnosti

Vodeći uzročnik smrtnosti i oboljevanja, kako u svetu tako i kod nas, su i dalje kardiovaskularne bolesti, saopšteno je uoči Svetskog dana srca, koji se obeležava 29. septembra.

 

U proseku je u Evropi na 100 hiljada stanovnika 200-300 smrtnih slučajeva povezano sa kardiovaskularnim oboljenjima, prvenstveno sa infarktom.

 

U Opštoj bolnici Valjevo za prvih osam meseci ove godine lečeno je 330 pacijenata zbog akutnog infarkta miokarda, ali je smrtnost i dalje veoma visoka sa stopom od oko devet posto. Specijalista kardiologije u Opštoj bolnici dr Branislav Pavlović kaže da najveći broj pacijenata koji završe fatalno je kasno zatražilo pomoć lekara.

 

- Nažalost od svih pacijenata koji su preminuli kod nas je svega četvrtina stigla do angiosale. Koristim ovu priliku na opet napomenem svima, značaj blagovremenog dolaska kod lekara. Pogotovu kod stanovništva iznad 45 godina. Svaki bol u grudima može da bude opasan i ne treba čekati. Većinom je uzročnik bola u grudima neka banalna stvar, ali  mi to ne možemo znati dok se pacijent ne pregleda. Tako da apelujem na sve koji osete jak bol u grudima i taj bol traje duže od desetak minuta da pozovu hitnu pomoć ili potraže najbližu stručnu pomoć. Svaki pacijent sa bolom u grudima bi trebao najkasnije za pola sata da pođe kod lekara. Najvažnije je javiti se na vreme jer kada se zapuši krvni sud, a to je uzrok infarkta, svaki minut je dragocen jer svakim minutom nepovratno odumiru ćelije srčanog mišića. Posle tri četiri sata mi i dalje možemo da primenimo savremene terapijske mere i pacijenta pošaljemo u angiosalu – rekao je dr Pavlović.

Branislav Pavlović (Foto: www.obvaljevo.rs)

 

Prosečna starost pacijenta sa akutnim infarktom miokarda u ovoj godini je 72 godine, a bilo je i izuzetno mladih osoba starih dvadesetak godina, ali su oni više kuriozitet i po pravilu imaju teško nasledno opterećenje. Za mušku populaciju tek nakon 45 godine života rizik za oboljevanje postaje realan, dok su žene još kasnije izloženije faktorima rizika. Prema okvirnim podacima za proteklih osam godina, koliko postoji angiosala u valjevskoj bolnici, godišnje se obavi 1100 do 1300 procedura, bilo snimanja, bilo intervencija. Što se tiče akutnog infarkta miokarda u angiosali bude zbrinuto do 200 pacijenata godišnje.

 

Dr Branislav Pavlović govoreći o faktorima rizika naglašava da na većinu i sami možemo da utičemo, a to su povišen nivo holesterola, dijabetes, hipertenzija, pušenje, gojaznost. On je posebno naveo faktor koji je u savremenom društvu možda zanemaren, ali je takođe bitan, a to je stres.

 

- Hronična izloženost stresu takođe dovodi do oboljenja, ali je to faktor na koji na žalost najmanje možemo da utičemo. Smanjenje holesterola, zatim vođenje računa o hipertenziji kao takođe bitnom uzroku kardiovaskularnih bolesti. Sada je dominantni uzrok morbiditeta i mortaliteta što se kardiovaskularnih bolesti tiče od etioloških faktora gojaznost i smanjena fizička aktivnost. Primenom savremene terapije, primenom statina, uspeli smo da smanjimo nivo holesterola, ali nismo uspeli da smanjimo i iskorenimo neke loše navike u opštoj populaciji. Što se navika tiče i dalje se unosi više hrane nego što je potrebno, kalorijski unos je veći od optimalnog, a učešće zasićenih masti u ukupnom kalorijskom unosu čini više od 40 posto što je takođe pogubno. Gojaznost sama po sebi povećava rizik od pojave dijabeta - naglasio je dr Pavlović.

 

Specijalista kardiologije u Opštoj bolnici dr Branislav Pavlović poručuje da je neophodna dalja edukacija stanovništva da se koliko je moguće smanji gojaznost i ostali faktori rizika, a da se poveća fizička aktivnost.