31.07.2014, 11:17

Projektovanje skuplje od deonice Ub – Lajkovac

Radovi na deonici Ub – Lajkovac budućeg Koridora 11 započeti su 29. jula 2010. godine, a prema ranijim najavama tih 12,5 km budućeg autoputa Beograd – južni Jadran trebalo je da budu okončani za dve godine. Nedavno je potpredsednica Vlade Srbije i resorna ministarka Zorana Mihajlović (SNS), u jednoj od nenajavljenih poseta gradilištu, ponovo nezadovoljna tempom radova i brojem angažovanih radnika, kazala kako je rok za završetak radova „pomeren poslednji put“ za poznu jesen. Jedino što nije rekla je to, da li država izvođačima iz beogradskog „Planuma“ i užičkih „Puteva“ plaća ugtovorene poslove ili oni, kao za vakta ministrovanja Milutina Mrkonjića (SPS) i Velimira Ilića (NS), rade „na časnu reč“!

Ministarka se oglasila tvrdnjom da se u JP „Koridori Srbije“ loše radilo, što i nije neka novost, pa je projektna dokumentacija državu koštala 70 miliona evra, koliko treba da košta i izgradnja deonice Ub – Lajkovac na Koridoru 11, duga 12,5 km.

„Država više neće plaćati za dodatne radove i odštetne zahteve, koji su posledica neodgovornosti u izradi projekata”, rekla je ministarka, a prenela agencija Beta. Pritom je naglasila kako se više ne može desiti da se gradi autoput, a da u projektu nema priključaka za struju i vodu ili pristupnih puteva ka naseljima. “To govori da neko nije ni izašao na teren, a kamo li da je na tome radio”, dodala je.

Kada je već reč o deonici Ub – Lajkovac na Koridoru 11 valja podsetiti da je igranka počela projektovanjem trase naslonjene na ideju da se Sava premosti u mestu Duboka, kod Obrenovca, gde je višedecenijsko klizište, pa bi taj građevinski poduhvat, laički posmatrano, verovatno koštao više nego ostatak radova! Isprojektovan je deo budućeg autoputa kroz Ubsku opštinu, eksproprisana zemlja, a vlasnici isplaćeni. A onda je, prema svedočenju tadašnjeg predsednika Ubske opštine Save Sarića, došlo do “preprojektovanja ideje” - nova trasa, uslovljena odustajanjem od “igranja Dubokom”, tražila je ne samo novo projektovanje nego i novu eksproprijaciju i nove pare za isplate uzete zemlje seljacima! Novac već isplaćen za te namene zaboravljen je.

Početak radova na Koridoru 11, Nepričava, jul 2010. (Foto: Darija Ranković)

Petlja u Slovcu i hrast u Takovu

Lajkovčani su bili pošteđeni tih igrarija, pa su svoj deo posla radili nešto sporije, ali temeljno, tako da na području te opštine problema sa eksproprijacijom nije bilo jer je, uz ostalo, cena ara uzetog zemljišta bila na nivou one koju je plaćao RB Kolubara pri širenju površinskih kopova za vađenje lignita namenjenog Termoelektrani “Nikola Tesla” u Obrenovcu.

Najveći građevinski izazov na lajkovačkom području je petlja u Slovcu, koja treba da reši problem ukršatanja lokalnih puteva sa trasom budućeg autoputa Beograd – južni Jadran, prelaska autoputa preko pruge Beograd – Bar i njegovog nastavka ka Ljigu, Gornjem Milanovcu i Požegi.

Problema je bilo i na tom delu trase, gde rade firme iz Azerbejdžana. Najpre u selu Banjani, gde autoput prolzai kroz najplodnije njive familije Sandić, na primer, odnosno kako zaobići stoletni hrast “zapis” u selu Takovo, kod Gornjeg Milanovca. Dodatni problem mogao bi da bude i tzv. zaštitni pojas pored autoputa kako se, u perspektivi, ne bi javili nerešivi problemi slični onima pored postojeće Ibarske magistrale, gde ni na najopterećenijim deonicama nije moguće graditi nove trake zbog toga što su pored puta u međuvremenu nikli mnogobrojni stambeni i poslovni objekti.

Koliki je poltički značaj budućeg autoputa Beograd – južni Jadran svedoči i činjenica da su Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije, njegovi saradnici, pogotovo bivši ministar Milutin Mrkonjić, u selo Nepričava kod Lajkovca, na primer, pred TV kamerama dovodili i kada je trebalo i kada nije bivalo nikakvog logičnog povoda. I tokom predizbornih kapanja i van njih. Sadašnja ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović se na deonici Ub – Lajkovac pojavljuje uglavnom nenajavljeno, najčešće u pratnji državnih medija.

Kako bilo, sve će još biti dobro ukoliko se autoput ka južnom Jadrani izgradi kako deonice započete na nekoliko mesta ne bi ostale “spomenik ovovremenim političkim i inim glupostima”, a hektari najplodnije zemlje upropašćeni ni zbog čega!