29.11.2018, 07:45

Potpis za javnu raspravu o kvalitetu vazduha u Valjevu

Lokalni front Va poziva sugrađane da se uključe u akciju prikupljanja potpisa za organizovanje javne rasprave o kvalitetu vazduha u našem gradu.

 

Potpise će prikupljati, zajedno sa predstavnicima još nekoliko udruženja koja podržavaju aktivizam grupe mladih Valjevaca "Da Valjevo prodiše", ispred zgrade Gradske uprave u petak 30. novembra od 9.30 časova.

 

Aktivisti Lokalnog fronta poručuju da se ne sme gurati pod tepih važno životno pitanje kao što je aerozagađenje.

 

- Valjevo jeste najzagađeniji grad u Srbiji. Zato nam je neophodna javna rasprava o tome šta su do sada radili službenici Grada, službenici građana, službenici koji primaju platu da bi nas štitili od zagađenja. Kada ta javna rasprava otkrije šta jeste, a šta nije urađeno, znaćemo šta je sve još pred nama. Da bismo zaštitili bar našu decu. Prvi korak načinićemo u petak. Možete imati najbolje i najgore mišljenje o tome kako se upravlja ovim gradom. Možete imati najbolje i najgore mišljenje o onima koji vas pozivaju da date svoj potpis. Stavite prst na čelo i duboko udahnite. Vazduh koji dišemo isti je za sve – pozvao je Ivan Milovanović sugrađane da im se pridruže i potpišu zahtev za organizovanje javne rasprave.

 

Aerozagađenje nije pitanje političke pripadnosti. To je pitanje za sve Valjevce. Pitanje opstanka. Shvatanje opasnosti koja lebdi oko nas.

 

Tvrdnju da Valjevci udišu najzagađeniji vazduh u Srbiji, Milovanović je potkrepio podacima.

 

- Od 2012. godine prati se kvalitet vazduha i pojava suspendovanih PM-10 čestica u Valjevu. Od 2013. godine pa do danas, vazduh u našem gradu je najlošijeg kvaliteta i spada u treću kategoriju, odnosno svrstan je u kategoriju prekomerno zagađenog vazduha. Maksimalne dnevne vrednosti koncentracije PM-10 čestica u Valjevu nezadrživo rastu: sa 345 mikrograma po kubnom metru koliko je izmereno 2012, na 386 u 2013, 448 u 2014, pretprošle godine taj broj bio je 665. Prošle godine oborili smo rekord Srbije, koncentracija PM-10 čestica iznosila je 806 mikrograma po metru kubnom. Dopuštena granična vrednost je 50. Koliko ćemo još neslavnih rekorda oboriti u ovoj godini – upitao je Milovanović.

 

Ivan Milovanović (Foto: Đorđe Đoković)

On je podsetio da je Grad, u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, doneo Plan kvaliteta vazduha još 2015. godine, ali da se taj plan ne sprovodi.

 

Dodaje da Valjevo nema ni registar zagađivača životne sredine što je Vlada Republike Srbije definisala posebnom Uredbom. To znači da mi ne znamo ko su zagađivači u gradu, otuda ne znamo odakle krenuti da se zagađivanje smanji!

 

- Zna se da su PM-10 čestice veoma opasne. One napadaju ljudski respiratorni sistem, utiču na njegovu otpornost, i deponuju se u najdubljim delovima pluća. Ugrožavaju celokupnu populaciju, ali su posebno  opasne za osetljive kategorije kao što su deca, trudnice i stari. Agencija za zaštitu životne sredine ima u Valjevu jedno automatsko merno mesto preko puta glavne kapije "Krušika". Nalazi sa tog mernog mesta mogu se pratiti na stranici Agencije. Lako je proveriti da je koncentracija PM-10 čestica danima iznad dozvoljene vrednosti; u subotu 24. novembra iznosila je 275 mikrograma po metru kubnom, što je jako zagađen vazduh - kaže aktivista Lokalnog fronta.

 

Ivan Milovanović je podsetio na neshvatljivu i donekle nerazumnu odluku gradskih čelnika da od Zavoda za javno zdravlje nije traženo da se i ove godine meri koncentracija PM-10 čestica u vazduhu koji udišu Valjevci, i pored toga što akcioni plan iz 2015. godine zahteva obavezno i redovno merenje i tih čestica.

 

"Tehnički uslovi za to postoje i ovo merenje bi koštalo gotovo smešnih 300 ili 400 hiljada dinara", rekao je aktivista Lokalnog fronta.

 

Ivan Milovanović je na konferenciji za novinare skrenuo pažnju i na to da je Narodna skupština Republike Srbije 12. maja 2009. godine usvojila zakon o potvrđivanju Arhuske konvencije, čime je konvencija uključena u pravni sistem Srbije. Ona sadrži tri grupe pravila koja naglašavaju prava građana:

• pravo na dostupnost informacija o životnoj sredini,
• pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini
• pravo na pristup pravosuđu ako su prva dva pravila uskraćena.