31.10.2019, 11:23

Moždani udar najrasprostranjenije neurološko oboljenje

Moždani udar je najrasprostranjenije neurološko oboljenje, a u Srbiji je to oko 300 bolesnika u toku jedne godine. Procene su da u razvijenijim zemljama u svetu oboli od 150 do 200 pacijenata godišnje. Na odeljenju neurologije valjevske bolnice je do 29. oktobra, kada je obeležen svetski Dan moždanog udara, bilo 315 pacijenara koji su lečeni od ovogo oboljenja, od kojih je 112 nažalost doživelo smrtni ishod.

 

Neurolog Opšte bolnice Valjevo, prim. dr Mihailo Mirković rekao je da veliki broj ljudi nažalost umire od moždanog udara i zato je podsećanje na uzroke ovog oboljenja veoma važno. Navodi da je u svetu moždani udar treći uzrok smrtnosti, a kod nas nažalost drugi. Prema njegovim rečima svakih 45 sekundi jedna osoba oboli od moždanog udara, dok svaka tri minuta neko premine od posledica ovog oboljenja jer 25-30 posto obolelih umire.

 

Dr Mirković je rekao da su za nastanak moždanog udara najznačajniji faktori rizika i to oni na koje ne možemo uticati, kao što su starost i pola, ali i oni na koje i te kako možemo, otuda je od presudnog značaja prevencija.

 

- Povišen krvni pristisak, koji je najčešći uzrok moždanog udara svakako se može bolje kontrolisati i lečiti, a tu su i poremećaji lipidnog statusa su bitan uzrok bolesti. Šećerna bolest takođe značajno povećava rizik za nastanak moždanog udara. Dakle na sve klasične faktore rizika mi možemo uticati. Čak polovina lečenih od moždanog udara ima posledice koje onemogućavaju samostalan život i te osobe su na neki način invalidi – ukazao je dr Mihailo Mirković.

Mihailo Mirković (Foto: Đorđe Đoković)

 

Što se tiče starosne granice, ona je evidentno sve niža i moždani udar nije više rezervisan za staru populaciju kao posledica hroničnih bolesti.

 

- Mi mlađu obolelu populaciju žargonski nazivamo "mladi vaskularci", i nama su oni, u medicinskom smislu, zanimljivi. Kada imamo mladu osobu koja je imala moždani udar tu ne tragamo za klasičnim uzrokom i faktorom rizika već su tu često stanja kao što su rascep zida krvnog suda, zatim aritmije, upale i poremećaji zgrušavanja krvi. Ne bih rekao da je u pitanju epidemija već je bolja dijagnostika jer smo sada u stanju da jednom moćnom laboratorijom i finom dijagnostikom otkrijemo uzrok, što pre desetak i više godina nismo imali priliku – rekao je dr Mihailo Mirković.

 

On je apelovao na to da treba menjati navike i tako sprečiti faktore rizika kao što su pušenje, zatim treba redovmo kontrolisati pritisak, te da se ljudi upoznaju koliko sami mogu da utiču na sopstveno zdravlje i spreče nastanak bolesti.

 

Odeljenje neurologije Opšte bolnice Valjevo ima bazične uslove da dobro leči moždani udar.

 

- Imamo dobru dijagnostiku i znanje, ali bih naglasio da lečenje moždanog udara podrazumeva urgentno lečenje takozvani zlatni vremenski  prozor kada mi možemo da pomognemo pacijentu. To znači da nagli nastanak simptoma kao što su nagla slabost i nagle smetnje u govoru zahtevaju hitnu hospitalizaciju u vremnskom prozoru od tri do četiri i po sata. Mi u tom vremnu možemo da damo koristan lek za rekanalizaciju i dovodi do otpušenja krvnog suda i taj deo mozga koji je ostao bez krvi brzo vraća funkciju. Ono na čemu dalje insistiramo jeste sekundarna prevencija jer podaci ukazuju na to da u toku od pet godina nakon prvog moždanog udara kod trećine pacijenata se ponovi – rekao je dr Mihailo Mirković.

  

Velikim trudom zaposlenih i uprave odeljenje neurologije je rekonstruisao zahvaljujući donatorskim akcijam, te sada, kako je rekao dr Mirković, i pored velikog opterećenja u smislu brojnosti pacijenata, imaju način za davanje savremenog terapijskog pristupa u lečenju moždanog udara u intenzivnoj jedinici na neurološkom odeljenju gde se leče pacijenati iz Kolubarskog okruga.