14.12.2019, 12:49

"Najbolji“ gradski budžet u Srbiji i kreditni rejting – laži/manipulacije i istine (prvi deo)

Prvi deo

Na svakom finansijskom tržištu, kako domaćem tako i međunarodnom, veoma je važno kreditno rejtingovanje bez kojeg nema transparentnosti i poverenja, a onda ni kredita, investicija, ekonomskog rasta niti otvaranja novih radnih mesta. Dodeljivanje kreditnog rejtinga državi ili gradu, njihov ekonomski ambijent čini manje rizičnim i transparentnijim, što znači i investiciono privlačnijim. Zato Grad Valjevo treba da bude vrlo ponosan na činjenicu da se nalazi među, samo tri grada u Srbiji, koji imaju međunarodni kreditni rejting, ali istovremeno izuzetno zainteresovan i usmeren na razvoj modela, koji će podržati da se kreditni rejting poboljša i na najbolji način iskoristi za ubrzani razvoj Grada i okoline! Ako za trenutak ostavimo po strani da li smo i, ako jesmo, koliko ponosni na napred navedenu činjenicu, osnovno pitanje koje se pred nas, građanke i građane Valjeva, postavlja je: da li smo, kako i koliko dobijeni kreditni rejting nastojali da poboljšamo i iskoristimo za naš ubrzani razvoj ili se on koristi, suprotno njegovoj upotrebnoj vrednosti i nameni, za obmanjivanje neobaveštenih sugrađana i manipulaciju valjevske javnosti. Ovaj tekst daje odgovor na postavljeno pitanje i nastoji da, kao jedno viđenje, potkrepljeno dokumentovanim činjenicama, pokrene javni dijalog zainteresovanih sugrađana.

 

U poslednje dve nedelje imali smo priliku da budemo, više puta, javno izloženi „budžetskim“ lažima i manipulacijama od strane predstavnika lokalne političke elite. Čini se, bez sumnje, da je u svom entuzijazmu prednjačio, a ko drugi, do prvi čovek Grada Valjeva, uz nesebičnu i energičnu pomoć pojedinih lokalnih odbornika i stručnjaka.

 

I kako gradonačelnik, u skorašnjoj emisiji VTV, poruči svima koji iole nešto smisleno kažu o „najboljem“ budžetu Valjeva, da su „zlonamernici“ i da „nemoj da pričamo rekla, kazala! Recite nije valjalo to, to...“, hajde da ga poslušam, krenem redom i privedem ga saznanju.

 

LAŽ/MANIPULACIJA #1: „Ne, nismo znali i nismo ni trebali da znamo. Saznali smo činjenicu da smo u tri najbolja grada u Srbiji sa Novim Sadom i Beogradom zajedno, i to sve govori u prilog činjenici da je budžet dobro skrojen...“¹

ISTINA #1: Bolno zveči saznanje da gradonačelnik Valjeva nije znao činjenicu da naš Grad već skoro 10 godina ima međunarodni kreditni rejting, izdat od jedne od rejting agencija (Mudis) koja pripada „velikoj trojci“², i da se našao među prva tri grada u Srbiji, u konkurenciji od 16, koji su, juna 2010. godine dobili kreditni rejting (B1, stabilan)³. Još više zabrinjava činjenica da, u tom svom neznanju, nije preduzimao ništa, ni on, ni lokalno političko rukovodstvo da se dobijeni kreditni rejting poboljša, što je poželjno da ne kažem – imperativno, ako želiš da pobegneš od špekulativnog u investicijski kreditni rejting!⁴ Takođe, da je znao, a morao je znati da naš Grad ima kreditni rejting, koristio bi ga za ono čemu kreditni rejting inače služi, a to je privlačenje potencijalnih, domaćih i stranih, strateških (proizvodnih) i finansijskih investitora i obezbeđenje povoljnije cene duga kod potencijalnih kreditora. Da je gradonačelnik znao, kao što nije znao, da naš Grad ima kreditni rejting, nikada ne bi rekao to što je rekao („Ne, nismo znali i nismo ni trebali da znamo. Saznali smo činjenicu...“), a za nas bi ostala tajna da gradonačelnik ne zna da kada si, kao Grad, dobio kreditni rejting od tako jedne referentne rejting agencije, uobičajeno je da se vrši redovni godišnji monitoring kreditnog rejtinga Grada⁵. Zato ne znam, koga treba da bude veća sramota i stid, njega koji sa tako velikim entuzijazmom stalno pokazuje svoje ogromno neznanje, ili nas sa takvim gradonačelnikom?!?

 

LAŽ/MANIPULACIJA #2: „...Što se budžeta tiče, sama činjenica da je agencija Mudis, koja je najkompetentnija u toj oblasti da ocenjuje budžete i država i lokalnih samouprava, svrstala Valjevo u prva tri grada u Srbiji...“⁶

ISTINA #2: Rejting agencija Mudis nije, kako je rekao gradonačelnik, najkompetentnija da ocenjuje budžete država i lokalnih samouprava, zato što se ni ona, ni druge rejting agencije time ne bave. Čime se bave ili šta je zadatak rejting agencije? Jednostavno rečeno, agencija za kreditni rejting, dodeljujući kreditni rejting (npr. grada), procenjuje rizik urednosti plaćanja njegovih budućih obaveza. Dakle, osnovni zadatak rejting agencije, kao institucije specijalizovane za procenu kreditnog rizika, je da, na osnovu analize i procene, odredi kreditni rejting određenog dužnika (npr. države, grada) ili njihovog finansijskog instrumenta (npr. u slučaju grada – municipalne obveznice), kroz davanje mišljenja o kreditnom riziku u narednom periodu, kojim se procenjuje njihova sposobnost i spremnost da izvršavaju svoje obaveze prema kreditorima, pravovremeno i u potpunosti.

 

Mišljenja o kreditnom riziku određenog dužnika ili njegovog finansijskog instrumenta, agencija za kreditni rejting određuje kreditnim rejtinzima koje označava simbolima, tj. slovima, brojevima ili njihovom kombinacijom. Agencije za kreditni rejting iz “velike trojke” svrstavaju svoje dugoročne rejtinge u dva osnovna razreda: investicijski i špekulativni.

 

Tabela 1: Uporedni pregled kategorija rejtinga agencija za kreditni rejting iz “velike trojke”

Standard and Poor’s	Fitch Ratings	Moody's	Кратак опис категорије рејтинга	Ниво
ААА	ААА	Aaa	Најбоља оцена, изузетно висока способност извршења финансијских обавеза, минималан кредитни ризик.	ИНВЕСТИЦИОНИ НИВО
АА+	АА+	Aa1	Веома висока кредитна способност, веома низак кредитни ризик.
АА	АА	Aa2
АА-	АА-	Aa3
А+	А+	A1	Висока способност извршења финансијских обавеза, низак кредитни ризик.
А	А	A2
А-	А-	A3
БББ+	БББ+	Баa1	Задовољавајућа способност извршења финансијских обавеза, умерен кредитни ризик.
БББ	БББ	Бaa2
БББ-	БББ-	Бaa3
ББ+	ББ+	Ба1	Постоји способност извршења финансијских обавеза, али је присутан ризик промене пословне климе и економских услова, као и знатан кредитни ризик.	НЕИНВЕСТИЦИОНИ (ШПЕКУЛАТИВНИ НИВО)
ББ	ББ	Ба2
ББ-	ББ-	Ба3
Б+	Б+	Б1	Тренутно постоји способност извршења финансијских обавеза, али је присутан висок ризик промене пословне климе и економских услова, као и висок кредитни ризик.
Б	Б	Б2
Б-	Б-	Б3
ЦЦЦ+	ЦЦЦ+	Цаа1	Лоша способност извршења финансијских обавеза, веома висок кредитни ризик.
ЦЦЦ	ЦЦЦ	Цаа2
ЦЦЦ-	ЦЦЦ-	Цаа3
ЦЦ	ЦЦ	Ца	Неспособност или веома лоша способност извршења финансијских обавеза, банкрот или висока вероватноћа банкрота
Ц	Ц
СД	ДДД	Ц	Неспособност извршења финансијских обавеза, банкрот
Д	ДД
	Д

Izvor: Standard and Poor’s, Fitch Ratings, preuzeto sa sajta NBS,https://www.nbs.rs/internet/cirilica/18/18_3/18_3_2/index.html

 

Pored jednostavnosti (bogatstvo podataka i analize predstavljeni samo jednim simbolom), zbog koje su kreditni rejtinzi vrlo popularni, njihova velika upotrebna vrednost zasniva se i na pretpostavci da pružaju nezavisnu i apsolutnu procenu sposobnosti dužnika da otplati dug.

 

Kreditni rejtinzi služe prvenstveno investitorima i/ili kreditorima različitog profila da bi lakše doneli odluke o svojim budućim investicijskim odnosno kreditnim akcijama. Npr. svaki investitor ima stepen rizika koji je za njega prihvatljiv. Kada donosi investicionu odluku, on upoređuje rejtinge različitih nosilaca kreditnog rizika sa stepenom rizika koji je njemu prihvatljiv.

 

Važno je znati da kreditni rejting države (suverene vlade) predstavlja plafon za rejtinge drugih subjekata u datoj državi, tako da npr. Grad Valjevo može imati isti kreditni rejting kao i država Srbija ili manji.

 

Iz svega navedenog, jasno je čemu služi (ili bi trebao da služi) kreditni rejting Grada i da je priča o njemu, pre svega, priča o investicijama, a ne kako nam to gradonačelnik predstavlja da je to potvrda da se racionalno raspolaže narodnim parama! Ali kako investicija nije bilo, onda dobro dođe da valjevskoj javnosti pričamo o „najboljem“ budžetu potvrđenom od najkompetentnije agencije Mudis.

 

Tačno je da je Mudis, 2010. godine, a ne tek sada kako gradonačelnik predstavlja, svrstao naš Grad u prva tri grada u Srbiji sa kreditnim rejtingom. Imajući u vidu da je jedno od prvih pitanja koje u komunikaciji postavljaju kredibilni potencijalni investitori – koji je vaš kreditni rejting? – a u nastojanju da pomogne Srbiji i njenim gradovima, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), realizovala je 2010. godine projekat sa ciljem da se lokalne vlasti (tri grada) iz Srbije, po utvrđivanju i javnom objavljivanju kreditnog rejtinga dodeljenog od strane agencije Mudis, prvi put pojave na mapi međunarodnih investitora, kao nova destinacija za kretanje njihovog kapitala. Komisija sastavljena od nezavisnih investicionih i finansijskih eksperata izabrala je 3 grada u takmičenju njih 16 (partnerske opštine USAID Programa podsticaja ekonomskom razvoju opština: Novi Sad, Niš, Leskovac, Subotica, Zrenjanin, Kruševac, Pančevo, Šabac, Kraljevo, Čačak, Smederevo, Sombor, Valjevo, Sremska Mitrovica, Užice i Inđija), ocenivši ih da su bolji po finansijskim rezultatima i kapacitetima, kvalitetu upravljanja i načinu prezentovanja svojih kapaciteta pred potencijalnim investitorima.⁷ Izabrana tri grada iz Srbije (Valjevo, Kraljevo i Novi Sad), našavši se na globalnoj kreditnoj mapi, bi bila u prilici da se svojom kreditnom sposobnošću uporede sa drugim svetskim gradovima, što bi moglo da skrene pažnju investicione javnosti na njih i privuče potencijalne investitore. Time je potencijanim investitorima poslata javna poruka o visini rizika investiranja u severni, zapadni i centralni deo Republike Srbije. Ako se napred iznetom doda da su usluge dodeljivanja kreditnog rejtinga od strane neke od rejting agencija iz “velike trojke” izuzetno skupe, onda se stiče kompletna slika značaja pomoći i podrške, koji su ovoj grupi od 3 grada, dodeljeni od strane USAID.⁸

 

Pored navedenog, uspostavljanjem kreditnog rejtinga tri grada u Srbiji, stvoreni su preduslovi za njihovu emisiju prvih (municipalnih) obveznica, što je predstavljalo snažnu podršku razvoju domaćih finansijskih tržišta. Ako vas upoznam sa činjenicom da je Novi Sad iskoristio ukazanu razvojnu priliku i emitovao municipalne obaveznice, ne očekujem da se iznenadite ako vam kažem da je Valjevo nije iskoristilo.

 

 

LAŽ/MANIPULACIJA #3: „...Da krenem od budžeta i da se pohvalim sa nečim što je zaista Valjevo svrstalo među 3 najbolja grada u Srbiji po kreditnom rejtingu, to je lista ove agencije Mudis, svetske agencije, i to dovoljno govori o raspolaganju narodnim parama, kreiranju i planiranju budžeta...“⁹

ISTINA #3: Nije gradonačelniče, kako ste rekli, Mudis svrstao Valjevo među tri najbolja grada u Srbiji po kreditnom rejtingu! Nego u Srbiji POSTOJE SAMO TRI GRADA koji imaju međunarodni kreditni rejting, dodeljen od agencije Mudis. Prvo su to od 2010. godine bili Novi Sad (Ba3, stabilno), Valjevo (B1, stabilno) i Kraljevo (B1, stabilno).¹⁰ Zatim je Mudis u martu 2012. godini povukao dodeljeni kreditni rejting Kraljevu.¹¹ U 2013 godini je Mudis snizio kreditni rejting Novom Sadu na B1, a Valjevu na B2.¹² Mudis je Beogradu dodelio kreditni rejting u 2016. godini (B1, pozitivno), da bi mu posle jedne godine povećao kreditni rejting (Ba3, stabilno). Valjevu je u martu 2017. godine vraćen kreditni rejting na B1, stabilno, kao i Novom Sadu na Ba3, stabilno,¹³ da bi u aprilu ove godine Mudis potvrdio Valjevu, kreditni rejting (B1, stabilno).¹⁴

 

Kada je agencija "Mudis" potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou "Ba3“ i popravila izglede za povećanje kreditnog rejtinga Srbije za zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa "stabilnih“na "pozitivne“,¹⁵ stvoren je prostor da se usklade kreditni rejtinzi sva tri grada sa novonastalom promenom kod države Srbije,¹⁶ tako da je iz navedenog razloga agencija Mudis potvrdila kreditnu ocenu Grada Valjeva (B1) i promenila njegove kreditne izglede iz ''stabilno'' u ''pozitivno''.¹⁷ Ovo može zaključiti svako ko izvrši neposredan uvid u priložena dokumenta, gde se jedina promena u dokumentu iz septembra u odnosu na onaj iz aprila, odnosi na dodatak reči “pozitivan”, dok obrazloženje ostaje nepromenjeno.

 

Na kraju 2019. godine možemo da konstatujemo da samo tri grada u Srbiji imaju međunarodni kreditni rejting i to: Beograd i Novi Sad (Ba3, pozitivno), a Valjevo (B1, pozitivno). Sva tri grada imaju špekulativni kreditni rejting, pri čemu je kreditni rejting Novog Sada isti kao i kreditni rejting Srbije, tako da dok se ne bude popravio kreditni rejting države, ni Novi Sad neće moći da poboljša svoj rejting. Ista situacija je sa Beogradom, s tim što je Beograd uložio ozbiljne napore i svoj kreditni rejting (pre svega, zbog smanjenih dugova) poboljšao sa B1 na Ba3 i time se, do daljnjeg izjednačio sa kreditnim rejtingom države.

 

Potvrđujući kreditni rejting Valjeva, Mudis veruje da će poboljšani realni izgledi za ekonomski rast države pozitivno uticati i na rast prihoda Grada Valjeva. Kao rezultat svih ovih činilaca, Mudis očekuje da će fiskalni učinak Valjeva ostati dobar, sa bruto operativnim bilansom od 12 do 14 % operativnog prihoda u 2019/20. godini. U izveštaju se dalje navodi da potvrđeni rejting Valjeva odražava čvrste finansijske osnove Grada, odgovarajuće upravljanje budžetom, o čemu svedoče niska zaduženost i odgovarajući nivo likvidnosti Grada. Konstatuje se da kreditni izazovi obuhvataju visoke potrebe Grada za investicijama i da Grad uživa umerenu verovatnoću da će dobiti izuzetnu podršku Vlade Srbije u slučaju suočavanja sa problemom likvidnosti.¹⁸

 

Kada se pogleda šta znači trenutni kreditni rejting Grada (B1 – “Trenutno postoji sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, ali je prisutan visok rizik promene poslovne klime i ekonomskih uslova, kao i visok kreditni rizik”) jasno je zašto se moraju uložiti napori da se on što pre popravi. Takav kreditni rejting Grada poručuje potencijalnim investitorima da bi kupovina npr. municipalnih obveznica koje bi izdao Grad, predstavljala špekulativno ulaganje i da uključuje značajan kreditni rizik. Ulaženje u takav investicioni poduhvat (ako investitori uopšte uđu), zahteva od investitora da računaju sa raznim iznenađenjima i povećanim rizikom. Takvi investitori tada ulažu manje nego što bi bilo da su povoljnije okolnosti, pre na kraći nego duži rok i uz veću cenu ulaska u investiciju. I onda je logično da se naša javnost s pravom pita, da li se u Valjevu „brže, jače, bolje“ čita “manje, kraće, skuplje”.