04.04.2020, 07:43

Penzioner opasniji na 200 metara nego na dva kilometra!?

Sedamdesettrogodišnji penzioner iz Valjeva, koji živi u naselju Peti puk, uhapšen je u sredu 1. aprila jer ga je policija oko deset časova ujutro zatekla van stana. On je prekršio meru zabrane kretanja starijih od 65 godina i zbog toga je kažnjen 50.000 dinara.

 

Priča da on i supruga žive sami. Nemaju decu, o sebi se sami brinu, što čine i u ovom vremenu vanrednog stanja. Koriste ranojutarnju nedeljnu dozvolu za odlazak u kupovinu kako bi se snabdeli za celu nedelju. Nisu spiskovi penzionera dugački, ali ipak se desi da se nešto i zaboravi.

 

- Stavio sam masku, navukao rukavice, dakle zaštito i sebe i druge, i krenuo u obližnju prodavnicu, koja je od naše zgarde udaljena manje od 200 metara, da kupim limun, koji nisam kupio u nedelju, a treba nam. Znam ja da ne smem da izlazim, ali sam pomislio – valjda nisam toliki baksuz da me "ulove" pred zgradom. Ispostavilo se da jesam. Taman kada sam izašao iz prodavnice sa kesom u kojoj su četiri limuna pored mene se zaustavila "marica". Policajac me je prekorio zbog toga što sam na ulici, a imam više od 65 godina, i stavili su me u "maricu". Bili su korektni, pristojni, ali ja sam se osećao kao najveći kriminalac, kao da sam nosio kesu sa četiri miliona opljačkanih dinara - priča naš sugrađanin.

 

Kaže da ga nisu odvezli u zgradu Policijske uprave, nego u kućicu koja se nalazi u dvorištu gde je čekao skoro jedan i po čas da bi ga odatle odvezli kod sudije za prekršaje. I u Prekršajnom sudu je čekao, čekao je svoj red, čekao je da ga sudija kazni, a policajci su ostali ispred suda čekajući njega. Bar je tako mislio, da njega čekaju. Kasnije je shvatio da nisu čekali njega, nego su pazili da slučajne ne pobegne.

 

- Izašao sam iz suda, i kada sam pokušao da uđem u policijski automobil, nadajući se da će me policija vratiti na mesto gde su me "pokupili", rekli su mi da me neće voziti nazad jer više nisam u njihovoj nadležnosti. Policajci su otišli svojim poslom, a ja sam nem i iznenađen stajao nekoliko trenutaka, zaključujući - znači odavde do Petog puka peške. Nisam imao para za taksi, jer sam poneo tek toliko koliko košta limun. Nije meni problem da pešačim, ali sam se pitao kako sam bio "opasan" 200 metara na ulici, koliko je prodavnica udaljena od moje zgrade, a nisam opasan za dva kilometra koliko je Prekršajni sud udaljen od moje zgrade. Pitao sam se šta ako me ponovo "ulove", da li ću ponovo završiti u "marici", u policiji i kod sudije za prekršaje ili će mi oprostiti kada čuju da sam upravo kažnjen – kaže.

 

Prošao je peške većim delom grada, oko pola dva stigao je do svoje zgrade ili nakon tri i po časa od hapšenja, a na ulici ga niko nije primetio, niti ga je zaustavio. Kaže da je tada zaključio da i nije baš toliko opasan. Priča mi da zna da je napravio prekršaj, ali naglašava da nije išao u šetnju, da nikome nije prkosio, niti je to uradio iz obesti, samo je izašao da kupi četiri limuna u prodavnici u komšiluku.

 

Kako je moguće da naš sedamdesettrogodišnji sugrađanin, koga je policija uhapsila i dovela kod sudije za prekršaje, nakon što je kažnjen više nije u nadležnosti policije i zbog čega ga nisu odvezli nazad, pitanje je na koje smo potražili odgovor.

 

Saznajemo da nije u pitanju samovolja policije. Oni su ispoštovali zakon.

 

A po zakonu, lica starija od 65 godina, koja su postupila suprotno Naredbi o zabrani kretanja, sprovode se u Prekršajni sud, i od momenta sprovođenja, oni su u nadležnosti Prekršajnog suda. U nadležnosti MUP-a su samo ako im se odredi kazna zatvora.

 

Tako piše u zakonu. A kako je u životu?

 

Naš sugrađanin penzioner sa 35.000 dinara penzije kažnjen je sa 50.000 dinara. Da li je to briga za naše drage penzionere?