Dobrim duhom protiv pandemije

Svetlana Vujić Ennettah (foto: DjordjeDjokovic)

26.07.2020, 11:51

Dobrim duhom protiv pandemije

Da sivi, hladni i zapušteni hodnici zgrada mogu da budu drugačiji, ali i da se dobrim duhom može protiv pandemije, pokazala je Svetlana Vujić Ennettah, modna kreatorka, oslikavajući, upravo u vreme korone, prostor zgarde u kojoj živi.

Do potkrovlja ćete ići hodnikom i stepenicama kakvi su u većini starih zgrada. I tako sve do trećeg sprata kada vas do stana u potkrovlju "povedu" šarene, vesele stepenice, i kao da dok hodate ta radost prelazi i na vas.

Na međuspratu sretnete se sa mačkom na prozoru koja gleda u ptičicu. Ne vreba je, gleda je prijateljski. A onda se pogledate oči u oči sa Fridom Kalo, i poželite da tu ostanete bar neko vreme. Jednostavno, samo da sednete na te stepenice, gledate i uživate.

Svetlana Vujić Ennettah i Darija Ranković

Pridružila mi se Svetlana Vujić Ennettah, modna kreatorka, koja četiri decenije obeležava valjevski modni život, žena puna energije, ideja, i uvek u nekoj akciji. Kaže "ne mogu ja mirna". Naročito nije mogla da bude mirna u vreme korone, vanrednog stanja, policijskog časa.

- Došlo je vanredno stanje, zabrana izlaska, znači zatvor. Šta raditi? Deca i unučići ne mogu da mi dolaze, ja ne mogu nigde da idem, a ne mogu sedeti i očajavati što sam "u zatvoru". I tako se jednog dana pojavila moja ljubav iz mlađih dana - slikanje. S obzirom na to da sam se ceo život bavila modom, ta moja prva ljubav je bila zapostavljena, jer za nju nisam imala vremena – priča Svetlana.

Prvih nekoliko dana izolacije iskoristila je da nešto "moleriše" po kući; prvo je ofarbala terasu i spavaću sobu, potom kuhinju... Ostale prostorije su ranije "ukrašene", a na zidovima "više nema mesta", tako da tu nije imalo šta kreativno da se radi. A da je zaista tako vidi se na svakom koraku Svetlaninog doma, a meni je bila zanimljiva lampa u dnevnoj sobu, koju je Svetlana dizajnirala, u obliku krojačke lutke.

Razmišljajući o tome šta bi novo mogla da radi, jednog dana njenu pažnju je privukao hodnik zgrade u kojoj živi.

- Naš stan je u potkrovlju, svakodnevno prolazimo do kraja i nikada nisam obratila pažnju na to koliko je taj hodnik, uprkos malim prozorima, turoban i hladan. Ova zgrada je stara 65 godina, stepenice su od betona sa brušenim kamenom, a zidovi obojeni masnom farbom i krečom. Odlučila sam da taj prostor malo ulepšam. Prvo sam tirkiz bojom prekrečila zid ispred našeg stana. Ideja da na toj tirkiz boji bude lik Fride Kalo rodila se u trenu. Na tom zidu moralo je biti mnogo boja, nešto vedro, nešto što šalje poruku snage i životne radosti bez obzira na to u kakvom vremenu živimo, a ovo doba korone sigurno nije ni malo lako. Poklopac za parno grejanje pretvorila sam u sto, a uz njega idu i stolice – priseća se ideje koja se rodila u trenu.

Kaže da je taj zid radila noću, tada je mir i tišina, stavi slušalice u uši sluša omiljenu muziku, nema drugih zvukova, predivno stanje...

- Kada sam to završila, krenula sam da oslikavam zid međusprata, podest i stepenice. Zanimljivo je da, kada sam otišla u prodavnicu boja da kupim farbu za beton, a bila sam u dilemi da li radi s obzirom na to da je vanredno stanje, kad tamo gužva kao pred apotekom. Njih desetak stoji u redu. Na moje pitanje, šta se ovo dešava, prodavac mi kaže – ništa, ljudi kreče kuće i stanove. Stepenice su mi baš bile naporne, zbog nezgodnog položaja, a i ima dosta posla – priča mi i kroz osmeh dodaje, ali s obzirom na to da nigde nije žurila, to je radila polako i strpljivo sa uživanjem.

Podest između spratova "išarala" je poput poda u svom modnom ateljeu, jer kaže, bilo joj je zanimljivo da hoda po tako nečem šarenom i veselom.

Iznad "prirodnog" prozora nastao je Svetlanin prozor mnogo lepši, veseliji, pogled kroz njega ili na njega vraća nas u prošla vremena. Drveni, a ne od plastike ili aluninijuma, ofarban u plavo sa kratkom heklanom zavesom da može da prođe svetlost, ali i da se virne napolje, a na simsu obavezno cveće. Na prozoru mačka. Znam da voli pse, otkuda ideja da to bude maca.

- Upravo zbog toga što ja imam tri psa, komšija takođe ima kuče, palo mi je na pamet da u zgradi treba da bude i mačka. Osim toga moja najmlađa unuka, koja ima dve i po godine, obožava mace. Ona je pored ove moje mace igrala i skakala od sreće pet minuta. Prvo sam nacrtala mačku tako da gleda u nešto, a posle nekoliko dana mi je palo na pamet da nacrtam ptičicu, da ona bude predmet njene pažnje – kaže Svetlana.

Otkriva mi da nije još sve završeno, ima još planova i ideja. Ono što će sigurno uraditi jeste nebo na plafonu. Vedro, plavo, sa ponekim oblakom... "Malo će biti problem jer ne mogu da dosegnem do gore, potrebne mi je nešto poput skele, ali nabaviću ja i to", kaže Svetlana.

Ovaj hodnik je toliko lep i zanimljiv da bi možda bilo zanimljivo napraviti izložbu, predlažem. Naravno za prijatelje i komšije iz susednih zgrada. Kaže da su komšije iz njene zgrade oduševljene i da im se sviđa ideja ulepšavanja hodnika. I ne samo njima nego i njihovim gostima, koji se prvo popnu do poslednjeg sprata gde uživajući u slikama i crtežima provedu nekoliko mimuta. Obavezno se i fotografišu pored Fride i mace. Kažu da je prosto neverovatno koliko boje mogu da poprave raspoloženje. Naravno važni su i motivi, ali boje koje zrače vedrinu, radost, sreću, to je nešto posebno. Pitam Svetlanu da li su ove jake, vesele boje dominantne u njenom stvaralaštvu, i modnom i slikarskom?

- Dok sam bila u umetničkoj školi, upotrebljavala sam kolorit, ali nisam bila toliko oduševljena niti sam koristila ovako jarke boje. Čak u jednom periodu kada sam imala 25 godina nosila sam sve crno, od glave do pete sam bila u crnom. Onda sam otišla u neku bež, zelenkasto-braonkastu varijantu. I to je trajalo sve do moje šezdesete, a onda mi je odjednom u glavi pukao kolorit. To verovatno dolazi sa godinama, ali i trend je kolorit, i u slikarstvu, enterijeru, modi. Milsim da to što je baš danas dominantan kolorit nije slučajno. Sećam se u vreme bombardovanja naše zemlje, te godine je u modi bila siva boja. Možete da milsite tu očajnu kombinaciju, em nas bombarduju, em ljudi u sivom... katastrofa. Možda nas danas upravo taj kolorit i drži da ne potonemo skroz – smatra moja sagovornica.

- Čovek sa godinama otkriva u sebi šta je to što mu prija ili ne prija. Postoje ljudi koji su ceo život isto obučeni, žive u istom stanu, ništa ne menjaju, i prati ih osećaj da im nešto ne prija i da im nije dobro, a ne znaju šta je. A ukoliko bi promenili boju samo jednog zida u stanu u recimo žutu ili tirkiznu, bolje bi se osećali – tvrdi Svetlana.

Svetlana Vujić Ennettah kaže da će, uz dogovor sa komšijama, ulepšati ceo hodnik. Dodaje da je za to potrebno vreme i strpljenje.

- Volela bih da i drugi urade nešto ovako. Podest i stepenice sam radila tehnikom dekupaž i za to vam nije potreban talenat niti da znate da slikate. Važno je da imate volju i ideju. Rado ću savetom pomoći svakome ko odluči da ulepša sebi i drugima prostor. I nije u pitanju samo ulepšavanje prostora; u ovo vreme kada je sve više onih koji su u depresiji, pod nekim tenzijama i u strahu, od svega toga mogu da pobegnu upravo radeći ovakve ili slične stvari. Iskreno kada bi neko uradio samo jedan stepenik meni bi bilo puno srce – kaže Svetlana.

Navodi primer svojih drugarica koje su potonule i bile bezvoljne u vreme korone i vanrednog stanja, kada nam je bilo ograničeno kretanje.

- Čujem sa sa drugaricama, a one ljute zbog vanrednog stanja, policijskog časa, korone, pa su u depresiji, a ja im kažem da to neću da slušam i predložim im da uzmu tegle, da kupe boje i lepak za drvo, da nađu sličice ili salvete i da ih ukrašavaju i svojoj mašti puste na volju, a misli će im ići u drugom pravcu, onom pravom. Poenta je u tome da svi moramo da shvatimo da u ovo vreme treba naći neki ventil, i to u svom okruženju, a to nešto mora da vas ispuni, da budete zadovoljni. Ali to morate sami otkriti, šta je to što vam prija i što vam popravlja raspoloženje i šta je to što umete lepo i korisno da radite – poručila je Svetlana Vujić Ennettah.

Svetlana Vujić Ennettah (foto: DjordjeDjokovic)

26.07.2020, 11:51