Optika umesto bakarnih žica i u Valjevu

Radovi u Karađorđevoj (avgust 2020.) (foto: Kolubarske.rs)

11.08.2020, 09:00

Optika umesto bakarnih žica i u Valjevu

U Valjevu se već mesecima kopaju i prekopavaju ulice i trotoari, pa nam grad, kako moj kolega duhovito reče, liči na arheološko nalazište. Nije reč o iskopinama, nego se radi o postavljanju optičkih kablova.

Kako nam je rečeno u Telekom Srbija – poslovnica Valjevo, u toku je realizacija "All IP projekta" u koji su uključeni mnogi srpski gradovi među kojima su, iz Kolubarskog okruga, Valjevo i Ub, a ukupna vrednost projekta je 300 miliona evra.

Rukovodilac Odeljenja za planiranje i izgradnju Milan Arsić objašnjava da je Telekom Srbija još 2010. godine krenuo sa aktivirajem širokopojasnih usluga, ADSL priključaka za TV, internet..., i imao je izgrađenu inafrastrukturu do svake kuće sa dve bakarne žice.

- Međutim tehnologija je otišla korak dalje, tako da je SBB krenuo sa koaksijalnim i optičkim kablovima, i tako nas je tehnološki u brzini preskočio čitave dve generacije. Takvom tehnologijom počeli su da preuzimaju tržište. Otuda je Telekom, prateći nove tehnološke trendove, uzeo kineski kredit kako bi realizovao projekat uvođenja direktne optičke mreže – kaže Arsić.

Objašnjava da projekat podrazumeva izgradnju optičke infrastrukture što drugim rečima znači da će optički kablovi stići do svake zgrade i svake kuće obezbeđujući brzu i pouzdanu komunikaciju.

- Figurativno, dosadašnja Telekom infrastruktura je bila makadam, po kom su se kretala kola minimalnom brzinom, SBB je napravio pristojne asfaltirane puteve za pristojne brzine, a mi sada gradimo moderne auto-puteve za brzu vožnju. Dakle, Telekom gardi auto-put koji će moći da koriste građani, a da li će ga koristiti ili će ostati na makadamu zavisi od toga koje vozilo imaju, odnosno koja im brzina treba. Ako im treba deset Mbt, neće menjati tehnologiju, ali ako im treba veća brzina onda će sigurno koristiti auto-put, novu tehnologiju, a to je optički kabl. Ako žele dobiće brzinu do jedan Gbt. Oni koji su do sada imali brzinu 10 Mbt, ako pređu na optiku dobijaju 50 Mbt, onaj ko je imao 50 Mbt dobija, za iste uslove i isti novac, 200 Mbt – navodi Arsić.

Kablovi od optičkih vlakana podržavaju izuzetno velike brzine prenosa podataka na velikim udaljenostima uz optički internet i brzinu do jedan Gbt. Velike download i upload brzine omogućuju i znatnu uštedu u vremenu.

Koncepcija je da svaka zgarda i kuća bude pripremljena i da ima mogućnost da se uključi na auto-put

Troškove kompletnog prebacivanja korisnika sa bakarne na optičku mreže snosi Telekom Srbija, s tim što korisnik koji ima širokopojasne usluge – internet i TV, odmah dobija pet puta veću brzinu za iste pare. Što se tiče novih korisnika i oni će infrastrukturu dobiti besplatno, a cena usluge zavisi od paketa za koji se odluče. Arsić naglašava da, ukoliko korisnici ne žele da pređu na optiku, niko ih neće terati, "ostaju na bakru kao do sada".

Optika u celom Valjevu, a i šire

Valjevo je za izgradnju optičke infrastrukture došlo na red prošle godine. Sklopljen je ugovor za tri celine. Prva je od Naselja Kolubara 2 do Radničke ulice, druga je već završena, a to je od Kolubare 2 do reke Ljubostinje, a taj deo obuhvata i naselja Zbratimljeni gradovi, Milorada Blejice, Milorada Pavlovića i deo Pasterove ulice. Od 1200 korisnika, 700 je prešlo na optiku, ostali trenutno nisu zainteresovani.

Radovi u Zbratimljenim gradovima (februar 2020.)

Prema Arsićevim rečima, u toku su radovi u delu Ulice Vuka Karadžića, jedan deo je već završen, radi se i Karađorđeva, Hajduk Veljkova ulica, Pantićeva do Radničke i deo grada od reke Kolubara do nove pijace.

- Očekujemo da će do kraja godine biti završeni svi radovi u centru grada i da će svi korisnici biti prebačeni na optiku. Paralelno se, sa ovim radovima u centru grada, rade Brđani od Sedlara do Rađevog sela. Treća celina je Peti puk, od reke Ljubostinje na sever; Novo naselje od Naselja Kolubara 2 na istok i Degurić koji obuhvata Gradac, Užički put, Suvoborsku. Radovi na trećoj celini bi trebalo da počnu sledeće godine, ukoliko vreme dozvoli radiće se i tokom zime, i do sredine sledeće godine bi trebalo da bude sve završeno – navodi naš sagovornik.

Arsić kaže da je izgradnja optičke infrastrukture prva faza projekta. "Nakon toga ćemo anketirati građane da li žele da im se u dom uvede optika. Onima koji pristanu potrebno je da od kutije do koje je došla optika, a biće postavljena na svakom spratu, se probuši zid ili kroz neki postojeći otvor uđe u stan. Debljina optičkog vlakna je poput silka za pecanje, i on se silikonom lepi uz parket", kaže Arsić.

Pojedini sugrađani se žale da je bez njihove saglasnosti kopano i do njihovih zgarda i da, kako kažu, "Telekom želi da im nametnete nešto što oni neće jer većina koristi SBB usluge, zadovoljni su i ne žele da ih menjaju".

- Za uvođenje optičke instalacije u zgradu potrebna je saglasnost većine stanara, ali upravnik zgrade ne mora da priloži i potpise stanara. Naime, upravnik zgrade je ovlašćeno lice i on ima zakonsko pravo da potpiše ugovor o uvođenju optičke instalacije u zgradu. Da li će on dobiti saglasnost svih stanara, da li će održati sastanak, da li će se svi potpisati, mi u to ne ulazimo, jer je to njihova interna stvar. Ukoliko zgrada nema upravnika, onda agencija, koju je angažovao Telekom, treba da prikupi 51 posto saglasnost stanara. Desilo se u Ulici Vuka Karadžića u jednoj zgradi da upravnik nije razgovarao sa stanarima, niti ima njihovu saglasnost, a potpisao je ugovor. Dve gospođe su se pobunile i rekle da ne žele. Mi smo prekinuli radove, vratili sve u prvobitno stanje. Sad imamo situaciju da nas ostali stanari iz te zgrade zovu i traže da uvedemo optiku – navodi jedan slučaj.

Radovi, a gradilište nije obeleženo

Rukovodilac Odeljenja za planiranje Milan Arsić kaže da je pre početka radova, prošle godine, šest meseci potrošeno za dobijanje građevinske dozvole. Za svako kopanje za svaku deonicu Telekom Srbija ima odobrenje i građevinsku dozvolu grada Valjeva.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, koja Arsić nije mogao da potvrdi, Telekom je građevinske dozvole gradu Valjevu platio 100 hiljada evra.

Na pitanje zbog čega radovi nisu obeleženi i ograđeni trakom na kojoj piše naziv investitora ili izvođača radova, nego deluje kao da se nešto tajno radi i krije od građana, a naročitu sumnju izaziva to što vozila nisu obeležena, a radnici neće da kažu šta i za koga rade, Arsić odgovara da tajni nema, i objašnjava da se trakom za upozorenje ograđuju kritični rovovi da ne bi neko upao. "Ove radove dovoljno je obeležiti samo znakon i omogućiti pešacima bezbedan prolaz", dodaje.

Zakrpe na novom asfaltu

Kopaju se trotoari koji su pre samo dve godine rekonstruisani i asfaltirani. Po okončanju radova navodno "sve se vraća u prvobitno stanje", ali zakrpe na novom asfaltu sigurno nisu "prvobitno stanje". Da li je moralo tako, zbog čega grad Valjevo i Telekom Srbija nisu bili u kontaktu, da planiraju radove, da se prvo kopa, pa onda asfaltira?

Arsić kaže da je to veliki problem ne samo u Valjevu nego u svim gradovima u Srbiji. Tamo gde su behaton kocke na trotoarima, poput Karađorđeve ulice, mnogo je lakše i nema "zakrpa". Objašnjava da se trotoari kopaju kako bi se ušlo u zgrade i privatne kuće, i dodaje da je to jedini način. Naravno da može i drugačije, i to drugačije postoji u drugim zemljama, a moglo bi da se primenjuje i u našoj zemlji i gradu.

- Recimo, vodovod ima projekat i treba nešto da radi. Tada lokalna samouprava izdvoji novac i napravi ozbiljnu kanalizaciju u trupu ulice kroz koju mogu da se provedu i sve ostale instalacije. Preduzeća koja žele da koriste tu infrastrukturu, napravljenu unapred, Gradu bi platila zakup ili korišćenje te infrastrukture, tako da bi se lokalnoj samoupravi ta investicija sigurno isplatila, a grad ne bi bio prekopavan. A dok se to ne uradi, gradske službe treba unapred da obaveste sve javne korisnike šta se planira u sledećoj godini kako bi uskladili svoje radove, u suprotnom neće dobiti dozvolu. Pitanje kordinacije i izgradnje je jedno od rešenja. Što se tiče kontakta Grada i Telekoma, pre dve godine kada je asfaltiran trotoar u Hajduk Veljkovoj ulici mi nismo imali ugovor za realizaciju ovog projekta – kaže Milan Arsić.

"All IP projekat" ili uvođenja direktne optičke mreže u Valjevo i Ub košta 7,9 miliona evra.

Radovi u Karađorđevoj (avgust 2020.) (foto: Kolubarske.rs)

11.08.2020, 09:00