13.07.2023, 07:33

Predrag Draško Dudić (1932 – 2023)

Komemoracija povodom smrti Predraga Draška Dudića, profesora pedagogije i dugogodišnjeg direktora Valjevske gimnazije, biće održana u četvrtak 13. jula u 19 časova u svečanoj sali Valjevske gimnazije.

 

Predrag, kako ga je retko ko znao i zvao, Draško, kako su ga svi poznavali, Dudić u dva navrata biran za direktora Valjevske gimnazije i jednom za vršioca dužnosti direktora škole, rođen je 1932. godine u Miloševu kod Negotina u prosvetarskoj porodici Milovana Dudića koji je takođe bio direktor Valjevske gimnazije.

 

Po formalnom obrazovanju Draško je bio profesor pedagogije, a kao profesor i školski pedagog radio je u Učiteljskoj školi u Ubu i Valjevskoj gimnaziji. Više od deset godina bio je i savetnik za opšta pitanja i direktor Međuopštinskog zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Valjevo.

  

Jedna generacija maturanata Valjevske gimnazije je sedamdestih godina na knjizi koju su poklonili Drašku Dudiću, povodom svoje maturske svečanosti, ostavila sledeću posvetu:

 

"Dragi druže direktore, neka ovo direktore ostane samo u naslovu. Mi bismo želelei da nam dozvolite da se večeras oprostimo od našeg školskog pedagoga. Generacije buduće imaće direktora sa kojim će sarađivati u izgradnji jedne nove škole.Neka oni što dolaze za nama ponesu sa sobom veliku ljubav i razumevanje za čoveka. I spremnost da u budućim danima to sačuvaju. Mi smo sigurni da ćete Vi tome moći da ih naučite.U ime toga, želimo vam druže direktore: OSTANITE UVEK ŠKOLSKI PEDAGOG".

 

Autori ove divne poruke sa svojih devetnaest godina nisu ni mogli pretpostaviti koliko su bili u pravu, kada su svoja očigledno istinska osećanja, iskreno napisali i procenili koliko vredi čovek kome su bile upućene njihove reči poštovanja i zahvalnosti.

 

Iz sopstvenog iskustva, jer sam imao veliku sreću da sa Draškom kao đak, profesor, direktor Valjevske gimnazije i prosvetni savetnik za matematiku u pedagoškom zavodu u Valjevu, sarađujem u četiri različita perioda, pouzdano znam da je on sebe zaista uvek video samo kao školskog pedagoga. Mogao je biti najviši državni funkcioner, ali je on skromno i istinski želeo da radi sa mladima, podržava njihove sklonosti, sistematično analizira i na osnovu pedagoških istraživanja unapređuje i oblikuje nastavnu i vannastavnu školsku praksu.

 

Generacije učenika, kolega i saradnika pamtiće ga kao kao čoveka koji nije bio samo pedagog po profesiji, već kao ličnost čija je sama pojava odisala pedagogijom i koja je uvek imala odmeren i plodonosan pedagoški stav, usmeren na pozitivno rešenje problema sa što manje potresa i što više vaspitnog uticaja.

 

U istoriji Valjevske gimnazije Draško će biti zapamćen kao čovek koji je kao direktor uspešno prebrodio jedan veoma turbulentan period (posle ničim izazvanog dobijanja imena Vladimir Iljič Lenjin - 1970. i đačkog štrajka - 1971.) i ličnost koji je svojim autoriteteom, pedagoškim taktom i diplomatijom uspeo da harmonizuje odnose u kolektivu.

 

U periodu posle 1972. godine, Draško je uz pomoć učeničkog i nastavničkog kolektiva uspeo da, kako maturanti u posveti rekoše, trasira put jednoj novo školi. Uspeo je tada i u omasovljenju gimnazijsko obrazovanje u Valjevu, ali i u nastojanjima da Valjevsku gimnaziju uvede u mirne vode, putevima značajnih i kontinuiranih vaspitno-obrazovnih rezultata.

 

U još jednom su u svojoj posveti maturanti bili potpuno u pravu – prepoznali su u Draškovoj ličnosti veliku ljubav i razumevanje za čoveka. Bio je skroman i nenametljiv prosvetni radnik. Pedantan i sistematičan i kao pedagog i kao rukovodilac. Demokrata po opredeljenju, sa velikim stepenom tolerancije prema mladosti i još većom odlučnošću da se suprostavi pojedinačnoj samovolji i negativnim tendencijama u obrazovanju i vaspitanju mladih ljudi.

 

Uvek uz svoje kolege, sa dobrim primerima, pravim savetima i spremnošću da pomogne bilo da se radi o nastavnim, nekim drugim školskim ili životnim problemima. Posebno je zaslužan za dobru selekciju mladih nastavnika koji su stručno-metodički stasavali uz podršku starijih i iskusnijih kolega i Draškovu i kolektivnu brigu za njihovo kontinuirano napredovanje. Čini mi se da nikada ni pre ni posle toga u Valjevsku gimnaziju nije primljeno toliko mladih i kvalitetnih profesora. Siguran sam da zahvalnost za šansu koju smo dobili dele i moje generacijske kolege iz sedamdestih godina.

 

I nešto sasvim lično. U životu svakog čoveka važni su učitelji. Veliku zahvalnost dugujem Drašku Dudiću za sve od njega naučenog o ljudima, poštovanju, toleranciji, demokratiji, diplomatiji, slobodoumnosti, podšci, razvijanju sklonosti učenika, ljubavi za svoje učenike i kolege, uvažavanju, sistematičnosti, borbenosti za prave vrednosti ... I ništa od toga pridikom ili teorijski. Uvek praktično na ličnom primeru kako se sve može postići primerenom akcijom, vrednim i osmišljenim radom. Zahvalan sam mu i za verovanje da stručnost, rad, posvećenost i mladalački polet mogu i sa nevelikim iskustvom dati dobar rezultat, kao i za dugogodišnje porodično prijateljstvo.

 

Predrag Draško Dudić, što govori o njegovoj veličini i plemenitosti, bio je dobrovoljni davalac krvi, krv je dao 85 puta.

 

Porodici Dudić i nama koji smo ga poznavali i voleli ostaje samo istinsko osećanje, a nadam se i veliki ponos, što je Draško, bez preterivanja bio zaista nesvakidašnja pojava u našoj prosvetarskoj profesiji i društvenom životu uopšte.

 

Hvala mu za sve što si učinio za svoju porodicu, generacija svojih đaka i kolega, za Valjevsku gimnaziju i prosvetu u podrinjsko-kolubarskom kraju i Srbiji.

 

Neka mu je večna slava.

 

Vojislav Andrić

 

Predrag Draško Dudić preminuo je 7. jula 2023. godine, sahranjen je u subotu 8. jula na porodičnom groblju u Klincima. Iza sebe je ostavio suprugu Zorku (rođena Valjarević) i ćerku Miru.