11.04.2025, 09:23

Boško Đoković (1949 – 2025)

U Valjevu je u četvrtak, 10. aprila u 76. godini preminuo Boško Đoković. Rođen je u Valjevu, gde je završio mašinbravarski zanat. Radni vek je proveo u Krušiku, a ceo životni vek posvetio je Društvu istraživača "Vladimir Mandić Manda" i fotografiji.

 

Član valjevskih istraživača, speleološke grupe, postao je samo mesec dana posle osnivanja tadašnjeg Kluba mladih istraživača 1969. godine. Bio je učesnik speleološke akcije na Durmitoru 1969. godine istraživanja Grotine pećine u Pirnom dolu gde je Vladimir Mandić Manda nastradao. 

 

Boško je 25 godina bio rukovodilac Podmlatka Društva istraživača "Vladimir Mandić Manda", u okviru koga je organizovao 110 akcija, kroz koje je prošlo preko 6.500 učesnika, mahom dece. 

 

"Dušan Mihajlović me je pozvao i predložio da vodim Podmladak istraživača – privremeno. Prihvatio sam, i to privremeno je trajalo 25 godina, jer ja sam se zaljubio u tu decu u njihovu nevinost i čistotu duše. Koliko god sam ja njih učio, toliko su i oni učili mene, pružali mi ljubav i tu čistotu duše prenosili na mene", rekao je Boško u jednom intervjuu.

 

"Boškova deca", danas odrasli ljudi i žene, u brojnim objavama na društvenim mrežama, uz neizmernu zahvalnost tom "dobrom i divnom čoveku", pišu da im je bio kao drugi otac, koji ih je naučio šta su solidarnost, drugarstvo, poštenje, odgovornost, sram... "Naučio nas je da se družimo, pomažemo, razumemo, kako da se odnosimo prema ljudima i prirodi... Naučio nas je kako da se snalazimo u životu, ali na najpozitivniji mogući nači. Ostavio je veliki trag iza sebe i biće upamćen", napisali su.

 

Zahvaljujući istraživačima dobio je mnogo, pre svega prijatelje, govorio je Boško i upravo tu poruka je prenosio novim generacijama, da se moraju družiti i van virtuelnih mreža kojima su danas izloženi.

 

Boško Đoković se više od četiri decenije bavio fotografijom. Fotografisao je najviše svoje istraživače i prirodu, a bavio se i dokumentarnom fotografijom. Ostavio je brojna fotografska svedočanstva o mnogim istraživačkim akcijama. Autor je više samostalnih izložbi u mnogim gradovima širom bivše Jugoslavije, a među njima su izložbe fotografija "Etnološko blago sela Tepca u Kanjonu Tare" i "Durmitor 69". Ljubav prema fotografiji nasledio je od oca, a taj gen preneo je i na sina Đorđa, koji je bio skoro deceniju urednik fotografije Kolubarskih.rs.

 

Boško Đoković je bio dobrovoljni davalac krvi, preko 125 puta je dao krv i na to je bio posebno ponosan. Dobitnik je najvišeg priznanja grada - godišnje Nagrade grada Valjeva 2010. godine.

 

"Najveće bogatstvo koje je Boško ostavio su članovi Podmlatka koji su postali uspešni i dobri ljudi. Nema mladog istraživača koji je strastvenije voleo klub. Sav se posvetio istraživačima, praktično je živeo za njih", rekao je Dušan Mihajlović.

 

Ovaj skroman i tih čovek, koji je od mnogih napravio ljude, živeo je nenametljivo, uvek tu da pomogne i posavetuje, da olakša kada je teško, da razveseli kada je tužno. 

 

U braku sa Nadom (rođenom Brkić) ima sina Đorđa.

 

Komemoracija povodom smrti Boška Đokovića održaće se u subotu, 12. aprila u 11.00 časova u Kući istraživača. Sahrana je u 13.00 časova na Novom groblju u Valjevu, a opelo u 12.30 časova.