"Upoznao sam dobro i veliko srce ljudi u Srbiji"

Džon Palmer i Milorad Pirgić, Rebelj (foto: Đorđe Đoković)

11.12.2014, 08:46

"Upoznao sam dobro i veliko srce ljudi u Srbiji"

Rebelj i Vragočanicu, dva sela u valjevskom kraju, koja su uništeno na klizištu, ove jeseni posetio je Džon Palmer fotograf iz Londona, koji se fotografijom bavi preko 50 godina. Videvši ljude koji su u poplavama i na klizištima izgubili sve, morao je da dođe u Srbiju, jer je, kako reče "bio to podsticaj iz srca“.

„Zahvaljujući poznanstvu sa princom Vladimirom Karađorđevićem u Srbiji sam bio četiri puta. Kada sam čuo za poplave rodila mi se ideja da mogu da pomognem i to tako što ću da fotografišem život u poplavljenim mestima i da na taj način privučem pažnju evropske javnosti ka Srbiji. Poplavljena mesta liče na ratno područje, taj utisak me pratio sve vreme mog boravka u Obrenovcu, svuda razbacan nameštaj, garderoba, lične stvari, igračke...tužna slika“, kaže Palmer.

Nakon Obrenovca, Džon Palmer je poželeo da obiđe i još neka mesta u Srbiji, koja su bila pod vodom, čiji su žitelji izgubili kuće, sve što su stvarali godinama. Poznanstvo sa Valjevcem Filipom Maksimovićem dovelo ga je u Valjevo, u sela Rebelj i Vragočanicu.

Kolubarske.rs: Pošto ste obišli nekoliko mesta u Srbiji, razgovarali sa ljudima koji su izgubili domove, fotografisali, da li su sve sudbine jednako teške ili ima težih?

Džon Palmer: Ovo što sam video u vašem planinskom selu Rebelj je mnogo gore od onoga što sam zabeležio u Obrenovcu. Tamo su kuće bile pod vodom, uništeno je sve, ali su ostale cele. Oštećeno se može popraviti, biće kao pre, ali u Rebelju domova više nema, zemlja je odnela cele kuće, tako da tu više nema ni života. A to je teško, kada ostanete bez kuće, u kojoj su živeli i vaši preci.

Kolubarske.rs: Da li se na licima tih ljudi vidi patnja i bol ili se vidi i neka nada?

Džon Palmer: To me je iznenadilo, ali i obradovalo. Svi imaju nadu, ljubazni su i smeju se. Svi se osmehuju, kuća je uništena, preko dva metra vode je bilo u kući, nameštaj je uništen, ali oni su bili ljubazni i smešili su se. I nije to bio osmeh kurtoazije, bilo je u njemu iskrenosti, koji mi ukazuje na to da oni imaju snagu i veru da će sve biti kao pre. Gde god sam bio ponudili su me kafom, pićem, nisu imali ništa u kući, sve su to napolju spremali, u dvorištu. Nikad nisam video tako nešto.

Kolubarske.rs: Da li ste očekivali to?

Džon Palmer: Nisam. S obzirom na to da su izgubili sve, očekivao sam da će biti tužni, bezvoljni, pa i ljuti. Međutim, njima je bilo drago što me vide, bili su srećni što ih fotografišem. Obišao sam skoro ceo svet, ali nigde nisam našao zemlju koja mi je prirasla srcu kao što je Srbija. Fotografišem ljude. U Beogradu sam bio sa ljudima koji žive u prihvatnim centrima. Na nekim fotografijama sam uspeo da ih uhvatim kako su zamišljeni, kako razmišljaju, ali i kako su dostojanstveni.

Kolubarske.rs: Koliko ste fotografija napravili u Srbiji o poplavama i gde ćete ih prikazati?

Džon Palmer: Napravio sam preko 500 fotografija i to najviše u Obrenovcu i u prihvatnim-kolektivnim centrima. To su potresne fotografije. Nažalost malo je medija na zapadu, tačnije skoro da ih i nema, koje poplave u Srbiji interesuju, niti ih zanimaju fotografije poplava. Voleo bih da napravim izložbu u Srbiji. U jednoj galeriji u Londonu već godinama izlažem svoje fotografije i u njoj ću svakako prikazati i ove iz Srbije. Napraviću i online izložbu. Pokušaću da prikažem fotografije i u još nekoj evropskoj zemlji, mada će to ići teško, jer mislim da im tema nije zanimljiva, teme na fotografijama su „teške“.

Upoznao sam dobro i veliko srce ljudi u Srbiji. Izgubili su sve, očajni, nesrećni, ali ipak spremni da dočekaju goste, da skuvaju kafu, popričaju i ako su znali da im ja ne donosim nikakvu pomoć.

Kolubarske.rs: Kad ste prvi put posetili Srbiju?

Džon Palmer: Pre dve i po godine, došao sam da vidim princa Vladimira Karađorđevića i tada sam upoznao i zavoleo Srbiju. Ponovo sam došao u maju prošle godine na sahranu njegovog oca. Jednom sam došao i zbog venčanja, venčanja u Srbiji su prelepa. I ne samo to. Priroda je lepa,vaša istorija bogata, a moran pohvaliti i hranu. Odlična je!

Kolubarske.rs: Imate 68 godina, a fotografijom se bavite preko 50 godina. Dozvolite mi da primetim da je Vaš foto aparat star skoro kao i vaš staž bavljenja fotografijom.

Džon Palmer: Skoro da ste u pravu. Ovaj foto aparat, sa kojim sam slikao poplave i ljude u Srbiji, star je 35 godina. To je Lajka na film. Koristio sam digitalne foto aparata kada su se pojavili, ali, vrlo kratko, pa sam se vratio na film. Fotografije nastale digitalnim aparatom deluju plastično i hladno, bez emocija. Fotografi slikaju modele i te devojke nemaju ni jednu boru, imaju savršenu kožu, to ne deluje stvarno. Ja volim da koristim crno beli film i sam izrađujem fotografije. Volim da se na njima vidi ono što jeste, da se vidi život ovog trenutka.

Kolubarske.rs: Koja vam je prva, najuočljivija razlika između nas i Engleza, na primer?

Džon Palmer: Ljudi u Srbiji su dosta srećniji nego ljudi u Evropi, tamo su ljudi manje opušteni, zatvoreniji su, nisu toliko prijateljski raspoloženi, svi su u nekoj žurbi i stalno zabrinuti.

Fotografije Džona Palmera, kome smo poželeli da ponovo dođe u Srbiju, ali mnogo lepšim povodom, na primer da fotografiše svadbu, mogu se videti na sajtu www.frame37.eu

Džon Palmer i Milorad Pirgić, Rebelj (foto: Đorđe Đoković)

11.12.2014, 08:46