03.05.2015, 09:36

Svuda pođi al u Mostar dođi

Fotografija objavljena ovih dana na Fejsbuku „krivac“ je za nastanak ovih redova. Mostarac Miroslav Miro Milutinović, koji je nekoliko godina posle ratnih 1990-tih živeo sa porodicom i u Valjevu, potpisao ju je sa „Za Mostar pa makar i u kolicima!“

Za nas, koji smo ga sticajem okolnosti upoznali, reč je o njegovim roditeljima „gđa Saši i đedu Miliji“. Milutinovići su izbegli u Valjevo, gde je Mirina supruga Julija imala tetku, sada nažalost pokojnu Ankicu Krstajić. Radili su i u „Valjevcu“, a onda su se, sa sinom Koljom, otisnulu u Australiju.

Gđu Sašu Selenić (1930), Sremicu iz Jarka kod Sr, Mitrovice, upoznao sam u „Valjevcu“. Odmah je bilo jasno da je krepka dama „popadija Sida“ iz filma „Pop Spira i pop Ćira“ rediteljke Soje Jovanović. U njenoj biografiji lako je doći do podatka da je godinama bila glumica Narodnog pozorišta u Mostaru, te da je igrala i u predstavama sa Tomislavom Jovanovićem – Tomom Brbljom (1929), Valjevcem - ujakom Lala i pok. Bana Spasojevića, odnosno Milke Erić Vasiljević. Toma je, posle Mostara, bio pvak Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu, a zapažene su i njegove uloge u TV serijama. Posle smrti, u junu 2012, sahranjen je na Novom groblju u Valjevu, po izričitoj želji „bez komemoracija“.

Julija i Miro sa sinovima (Foto: Iz porodičnog albuma)

Miro Milutinović je jedriličar, pa je prilikom bekstva iz ratom zahvaćenog Mostara u Valjevo i Divce došlepao i jednu jedrilicu. Ispostavilo se docnije da je to bilo lakše nego je registrovati ovde u nadležnim beogradskim institucijama! Supruga mu Julija je od Arapovića, bliska „rodica“ Ciboninog košarkaša Franje Arapovića, koji je kao kadet igrački prohodao u Valjevu, na Balkanskom prvenstvu, pod vođstvom slovenačkog trenera Zmage Sagadina, u generaciji Zorana Stojačića (oca dvojice talentovanih košarkaša) i Zorana Ćope Jovanovića. Usput, Grke, koje je SFRJ u finalu pobedila, predvodili su docnije poznati igrači Fasulas, Patavukas i Hristodulu.

Kako je „svet mali“, što bi rekli naši seljaci, gđa Julija je bila „vjenčana kuma“ mog dobrog drugara iz JNA, Mirze Ćemalovića Japraka, Mostarca, koji me je u Novom Sadu, gde smo bili na obuci u kasarni „Maršal Tito“ na Futoškom putu, uoči fudbalske utakmice Vojvodina – Velež, upoznao sa svojm „rajom“, reprezentativcima Duškom Bajevićem, Enverom Marićem, Franjom Vladićem i Enverom Hadžiabdićem.

Gđa Saša i đed Milija su takođe u Melburnu, a kad im mlađi „dosade“ skoknu do Mostara. Tako je bilo i ovoga puta - iz Melburna su leteli do Beograda i Sarajeva, preko Abu Dabija. Usput, prljag im se zaturio, što se dešava, ali je na kraju, ipak, sve bilo u redu!

Živeli nam još stotinu ljeta!