20.05.2015, 18:53

Obrazovanje je smisao života

O problemima osoba sa invaliditetom, koji ih onemogućavaju da žive život dostojan čoveka, o tome kako žive, kako izgleda njihova borba, opisaće priče, koje objavljujemo i mi, na Kolubarskim.rs, a priprema ih Odsek za informisanje Gradske uprave. Cilj je da zajednički sagledamo invalidnost iz jednog šireg ugla, jer svako ima pravo na dostojanstven život, pa tako i osobe koje se tokom života suočavaju sa problemima, koji ustvari i nisu samo njihovi, već problemi zajednice i društva.       

Pred vama je priča o Kosti Đorđiću učeniku Valjevske gimazije, koji, zahvaljujući ljubavi i požrtrvovanju roditelja i razumevanju profesora, brojne teškoće i probleme lakše rešava. Na žalost, neki broblemi ostaju ne rešivi, a tako malo je potrebno.

Kosta Đorđić (Foto: Odsek za informisanje Gradske uprave)

Za većinu učenika u Srbiji škola predstavlja niz obaveza i napor koje moraju da ulože, kako bi savladali sve zadatke. Slobodno vreme, vanškolske aktivnosti, izlasci i druženja za njih su važniji, od vremena provedenog u školi i sa knjigom u ruci. Ali, u životu Koste Đorđića, učenika 1. razreda bilingvalnog odeljenja Valjevske gimnazije, to nije slučaj. Njemu su škola i druženje sa knjigom sve, a od toga ga svaki dan deli neizvesnost da li će prastari porodični jugo, star 27 godina upaliti i da li će uspeti da dođe sa Iverka, prigradskog naselja , do Valjevske gimnazije, koja se nalazi u centru grada.

Kosta je rođen sa teškim oboljenjem kičmenog stuba - spinom bifidom, ima posledice hidrocefalusa, cerebralne paralize i  to ga je primoralo da koristi invalidska kolica. Točkovi kolica, ali i starog juga su mu i jedini način da izađe u svet i da provede vreme sa svojim vršnjacima! U Valjevskoj gimnaziji je naišao na veliku podršku drugara iz odeljenja, profesora, pomoćnih radnika i direktora škole. Osim pažnje i pomoći koju mu svakodnevno ukazuju školski drugovi, učenici Valjevske gimnazije su nedavno dva puta odigrali pozorišnu predstavu “Suditi Nušiću”. Od prikupljenog novca finansiraće se izgradnja pristupne rampe za savladavanje arhitektonskih barijera u prizemlju Gimnazije.

Kosta Đorđić i roditelji (Foto: Odsek za informisanje Gradske uprave)

To će bar malo olakšati napore koje još od predškolskih dana imaju Kostini roditelji Dragiša i Milena. Svakodnevno, već deset godina oni ga vode i vraćaju iz obdaništa, osnovne, a sada i srednje škole. Majka Milena, osim što ga sa kolicima unosi u zgrade, koje po pravilu nisu prilagođene potrebama osoba sa invaliditetom, ceo dan provede čekajući ispred učionice, jer tokom dana mora biti Kosti na usluzi za obavljanje osnovnih potreba. Nakon školskog dana predstoji mukotrpno vraćanje u kola, skidanje točkova sa kolica, kako bi mogla da se spakuju u neveliki gepek juga.

Roditelji, koji su život posvetili ovom svestranom i pametnom mladom čoveku, odgajili su još dva sina. Najstariji je već zasnovao svoju porodicu, srednji sin je prva godina Medicinskog fakulteta, a sada ovo dvoje penzionera, koji su devedestih godina izbegli u Srbiju iz Sarajeva, sa najmlađim sinom Kostom proživljavaju teške godine. Kosta je sa svojih 16 godina imao 17 teških operacija. Poslednja operacija je trajala 13 sati, a u budućnosti ga čeka još operativnih zahvata, kako bi koliko-toliko ublažio posledice osnovne invalidnosti tj, oštećenja nastalog u najranijem detinjstvu.

Kosta Đorđić sa drugovima (Foto: Odsek za informisanje Gradske uprave)

Školovanje u OŠ “Desanka Maksimović” u Valjevu, Kosta i porodica pamte po velikom razumevanju svih u ovoj školi. Nastavnici su dolazili kući da Kosti nakon dugih odsustva iz škole, pomognu da savlada pređeno gradivo. Nasuprot razumevanju na koje nailazi tokom školovanja, problemi u ostalim sferama života su za sada velika prepreka. Valjevske ustanove, pre svega kulture,  nepristupačne su za osobe sa invaliditetom. Želja mu je da odgleda neku pozorišnu predstavu, ili koncert, poput nedavnog nastupa grupe “Riblja čorba” u Centru za kulturu Valjeva.

Ova porodica se junački bori sa izazovom koji im je nametnuo život. Svoju muku čuvaju za sebe i za pomoć nikada nisu molili. Borba za Kostino zdravlje im je prioritet, ali im tu borbu otežava prastari auto. Svakodnevni odlasci u školu,  tri puta mesečno put do Beograda na redovne kontrole preveliki su izazov za stari jugo kome je mesto u muzeju, a ne na drumu. Ovaj vredni i odgovorni mladić, koji u obrazovanju i znanju vidi smisao svog života, neutešan je kada ujutro čuje da stari auto ne može da upali i da ga odveze do škole.

Za pomoć malom Kosti otvoren je račun. Svi koji su u mogućnosti, novac mogu da uplate na broj 160-5310200100350-44, Banka Intesa, Kosta Đorđić.