17.08.2015, 09:24

Novinar Zdravko Ranković (1944-2014)

U rano jutro 17. avgusta 2014. ostali smo bez novinara i izdavača Zdravka Rankovića, dragog čoveka i prijatelja, poslenika zanata „sa sedam kora“, poznavaoca i predanog istraživača Valjeva i Valjevskog kraja. Danas, godinu dana docnije, ništa više nije isto kao ranije...

Utihnula je mesečnik Revija Kolubara, nema ni godišnjaka Velikog narodnog kalendara Kolubara, ostao je nedovršen, a gotovo priveden kraju, delikatan posao na objavljivanju Biografskog leksikona Valjevskog kraja, Matica srpska u Novom Sadu izgubila je dragocenog saradnika na svojim zamašnim sličnim projektima...

Za proteklih godinu dana osnovana je fondacija sa Zdravkovim imenom, jedan od njenih prvih poslova biće digitalizovanje bogate zbirke fotografija kako bi mogle biti dostupne i ovovremenim retkim, ali i nekim novim istraživačima prošlosti Valjeva i Valjevskog kraja. Biće porađeno ponešto i na elementarnoj zaštiti tog dokumentarnog blaga s obzirom na to da su internet i društvene mreže, uprkos svim dobrim stvarima, postale eldorado zaludnih kradljivaca tuđeg rada i muke.

Na predlog Kolubarskih.rs u toku je realizacija jedne od Zdravkovih ideja, koju za života - što zbog započetih projekata, što zbog bolesti, nije stigao da realizuje. Prikupljajući građu za biografsku jedinicu o valjevskom glumcu Mitru Radiću (1887-1965), sahranjenom na Novom groblju (Četvrta parcela), uverio se da mu niko, nikada, nije grob obeležio, te da tu gotovo ni drvenog krsta više nema.

Uz pomoć Grobljanske uprave, nadamo se i donatora među valjevskim kamenorescima, pokušaćemo da, zajedno sa Zdravkovom fondacijom, postavimo trajni beleg, skromnu kamenu ploču na grobu glumca Mitra Raića. Da se ne desi, kad već do sada nije, da Mitrovo večno počivalište, „jednog od osnivača valjevskog Abraševića 1905, člana dramske i horske sekcije“, bude prekopano, a grobno mesto, u kojem počiva i njegova supruga Anka (rođ. Šikoš), bude kao „ekskluzivno“ izdato ovovremenim velmožama.

Radić je od 1937. do 1941. i početka Drugog svetskog rata bio glumac Narodnog pozorišta Moravske banovine u Nišu, a potom je u Valjevu igrao u Okružnom diletantskom i Gradskom narodnom pozorištu. „Bio je talentovan, marljiv i studiozan karakterni glumac, koji je u igru unosio odmerenost i životni realizam“, preneo je Zdravko ocenu teatrologa Borivoja S. Stojkovića u 16. svesci Biografskog leksikona Valjevskog kraja.

Usput, do 1988. valjda, po podacima Grobljanske uprave, zakup tog grobnog mesta plaćala je, sada počivša, ginekolog dr Vera Jovanović Šiša, najverovatnije po komšijskoj liniji jer je Mitra Radića, koji, koliko se zna, nije imao potomstva, smrt zatekla u Vitkovićevoj 8, u susedstvu Dr Šiše (možda je kod nje i kirajdžija bio).

U Matičnoj biblioteci „Ljubomir P. Nenadović“ postoji nakana da se, kada se, i ako se, za to steknu uslovi, među nekolikim, oformi i legat Zdravka Rankovića. Svekolikoj javnosti bi tada bile dostupni njegovi radovi i objavljene knjige, kao i bogata lična biblioteka. Dotle, na nama koji smo ga znali i iamli sreću da sa njim sarađujemo, ostaje obaveza da svakodnevnim činjenjima čuvamo uspomenu i negujemo neugasli plamičak Zdravkove znatiželje i posvećenosti svome zavčaju.

Valjevo, uvereni smo, nije svesno šta je izgubilo Zdravkovom smrću, 17. avgusta 2014. godine.