12.09.2015, 12:14

Žika i Miša

Sportsko Valjevo oprostilo se minulih dana od dvojice uzornih sportista, rukometaša i rukometnog sudije Živote Žike Kraljevića (1933-2015) i odbojkaša Miloša Mihailovića – Miše „Groma“ (1936-2015), koji su svojim pregnućima utirali puteve sportske slave našeg grada.

Žika je najpre bio fudbaler ali ga je povreda, koju je zaradio na akciji izgradnje Novog Beograda, kada je bos stao na ekser koji mu je probio stopalo, bio prinuđen da se okrene rukometu. „Nije to bio veliki rukomet, nego rukomet! Ovo danas što se igra je tzv. mali rukomet, čija je preteča bila hazena, doneta iz Čehoslavčke kao ženski sport“, govorio je Žika u razgovoru, koji smo za Kolubarske.rs vodili pre nekoliko meseci.

Pojašnjenja radi, rukomet koji je on igrao bio je nadmetanje ekipa sa po 10 igrača i golmanom, bez prava zamene bilo kog člana ekipe, na terenu fudbalskih dimenzija! Mali rukomet, mada je Valjevo u međuratnom periodu, imalo i ženske ekipe hazenašica, igrao se docnije u Domu omladine, na mestu nekadašnje kafane „Balkan“ i sadašnjeg Gradskog trga, a potom i na Stadionu za male sportove „15. septembar“.

„Ako je Hala sportova na tom mestu napravljena zbog košarkaša, posle njihovog ulaska u Prvu saveznu ligu 1970-tih, stadionče je napravljeno zbog rukometa. Da se zna!“, branio je Žika sport kojem je mladost darivao. A, potom, sa istim žarom, nastavio bi: „Nekada su u zgradi sportskih saveza Srbije, u centru Beograda, fudbaleri bili na prvom spratu, rukometaši na drugom, a onda su se ređali manje poznati i uticajni sportovi toga vremena. Rukomet je danas ’u potkrovlju’!“

Kao igrač (velikog) rukometa, koji je Valjevu podario prvog prvoligaša u onoj Jugoslaviji, bio je izraziti strelac, najbolji i najtalentovaniji uz Petra Pupića iz Pančeva. „Nikada nisam bivao najbolji strelac te Prve lige jer su me, nekako slučajno, uvek kad je trebalo, pozivali na dosluženje vojnog roka!“, kiselo se šalio Žika.

Po okončanju igračke karijere bio je sudija, dogurao je do saveznog ranga, a ispit je položio pred komisijom sa Gavrilom Gojnićem iz Pančeva na čelu. Zapažen doprinos dao je i kao rukometni funkcioner Metalca.

Kao mašinski tehničar radio je u Krušikovoj fabrici Tekstilnih mašina, potom u Beogradu, pa u inostranstvu. Koliko je bio cenjen kao stručnjak svedoče inovacije koje je uveo, kao i činjenica da za njegov radni sto u Krušiku, posle odlaska „u pečalbu“, nikada niko nije seo!

RK Radnički 1950-tih (Foto: Obren Jovanović)

Na fotografiji, pretpostavljamo Obrena Jovanovića (1897-1988), načinjenoj na Krušikovom stadionu, koju smo mu pokazali prilikom susreta sa njim, su (sleva) klupski blagajnik „Kočiš“ (nadimak je dobio po ocu, koji je bio kočijaš), pa golman Ranisav Rane Stojnić, Milorad Cole Rakić, Žika Kraljević, Josip Čikada, Luka Stančić, Gačić, Boža Živković, Čeda Lazarević, Bora Živojinović, Ljubisav Branković, klupski funkcioner čije ime nismo zapamtili, trener Žika Lučić i Bata Nikolajević (stoje), te Nikolica Pavlović, Aleksa Aca Đurović, „Cica“ Savić i Feher, koji je vojni rok služio u Valjevu (čuče).

Prema Kraljevićevom svedočenju, koji je posedovao i fotografije iz tih vremena, na Krušikovom stadionu igrale su se međunarodne utakmice, sa Nemcima, recimo, a išlo se i na turneje u inostranstvo „uvek u pratnji DB-ovaca“. (Velikim) rukometom bavili su se i Sreja Budimirović Baron, Voja Cerović..... Jedan od prvih trenera bio je Dobrosav Perić Percan, dugogodišnji komercijalista Radio Valjeva, do ukidanja ekonom i glumac Gradskog narodnog pozorišta. Ovaj podatak, pre Kraljevića, dobili smo i od, sada takođe pokojnog dr Milivoja Miše Gojkovića.

Pamtimo i rečenicu, kojom nas je Žika ispratio iz stana u Ulici Mirka Obradovića – „Nemoj, molim te da ovo bude nešto pretenciozno. Ovo je samo delić sećanja na mladost i neka lepša vremena...“.

Pioniri valjevske odbojke

Valjevski odbojkaši nisu dosezali visine rukometaša, boksera, košarkaša ili fudbalera, koji su se ogledali u najelitnijim rangovima bivše države, što, naravno, ne znači da su bili „nezanimljivi“.

Fotografija iz septembra 1954, koju donosimo,  a svojvremeno smo je dobili od Vlatka Višića Majkena, koji je, iako sa naočarima, uspešno igrao i košarku poput američkog asa Majkena, po kojem je dobio nadimak, načinjena je „negde oko Šofer bara“ pred put na turnir u Šapcu, u okviru prvenstva uže Srbije.

Odbojkaši Budućnosti (Foto: Obren Jovanović)

Na njoj se nalaze (sleva): Ljubomir Ćuban Jernić, Života Žika Mandić, „Krnja“ Milutinović, veliki prijatelj valjevskog sporta dr Tihomir Tika Mihailović, doktorova kći Dušanka Duja Mihailović, Predrag Sretenović – Peca „Pljuca“, Viktor Kosi, Cica Orlić (kći dr Dejana Oelića), Vlatko Višić Majken (stoje); Ješa Milutinović, Sloba „Si“ Petrović (jedan od pionira valjevske košarke i prvi trener mnogima) i Miloš Mihailović – Miša „Grom“ (čuče).

Na toj fotografiji, prema Višićevom svedočenju, sticajem okolnosti, nema Bore Živojinovića i Dula Miletića, takođe odličnih igrača. Odbojka se, docnije, igrala u bašti Oficirskog doma, gde je jedno vreme bio košarkaški teren posut šljakom.

Miša je bio stariji sin dr Tike Mihailovića (mlađi Vladan – Kasa, 1943) bio je odličan košarkaš u generaciji Metalca, koja je 1966. u Slavonskom Brodu igrla kvalifikacije za Prvu saveznu ligu SFRJ). Nadimak Grom dobio je po snažnom smeču na mreži. Ništa lošiji smečer nije bio ni advokat Peca Sretenović, koji bi, da je imao „bolje prste“, sigurno bio državni reprezentativac (svedočenje „alfe i omege“ ljiške odbojke Ace Milovanovića Grofa).

Stariji Mihailović završio je prava i gotovo čitav radni vek proveo je u GP Jablanica. Viđao sam ga do pre nekoliko dana u obaveznim šetnjama, koje je, uz ostalo, upražnjavao kako bi svakodnevno posećivao svog velikog prijatelja Mihaila Miću Đerića, sudiju u penziji, koji „sedi“ u porodičnoj kući, u Hajduk Veljkovoj, u Zlokućanima.