06.12.2015, 09:15

„Doktorka“ Olga iz Babajića

Među dobitnicima ovogodišnje diplome „Đak kaplar“, koju Ljiška opština dodeljuje 3. decembra za svoj dan našla se i Olga Lazić (80) iz sela Babajić. Nagrada kao nagrada, ili vest kao vest, i ne bi bila previše zanimljiva, posebno u vremenima svekoliko poremećenih vrednosti, da u obrazloženju, između ostaloga, ne piše i to kako se nagrada „Baba Olgi dodeljuje za višegodišnje pomaganje odbojkašima i fudbalerima Spartaka u saniranju (sportskih) povreda tako da u uspesima ta dva kluba značajan udeo ima i Baba Olgina medicina“.

Tragom tog dela obrazloženja telefonom smo nazvali Laziće u Babajiću i saznali štošta o Baba Olgi. Na Preobraženje, 19. avgusta, ove godine napunila je 80 leta. Rodom je iz jednog od sela sa Rajca, a nameštanjem iščašenja, uganuća i preloma, kao samouka sa neverovatnim osećajem, bavi se 20-tak godina. Doduše, njena baba je bila majstor da „podigne spušten želudac“, a taj dar nasledio je i mlađi unuk, koga su školovanje i život odveli „na drugu stranu“, u Beograd.

Nije tajna da pojedini ljiški doktori svoje pacijente šalju kod Baba Olge, koja, posle pregleda, ume da kaže – „Idi pravom doktoru, nije ovo za mene!“. Ili – „Ja sam ti ovo spakovala, idi sad pa ugipsaj!“.Jedino je jedan mlađi valjevski dečiji hirurg, iako iznenađen dobro „spakovanom“ povredom posle loma, kada mu je rečeno čijih je to ruku delo, bio „pametan“ pa roditelje povređenog deteta izgrdio zbog toga što su bili kod „nadrilekara“!

A počelo je, kako to u selu obično biva, jer život tako zahteva, u situacijama kada je kod lomova trebalo stoci pomagati. Kod Baba Olge nevoljnici za pomoć dolaze iz Ljiga i okoline, iz Valjevskog kraja, ali i iz sela oko Beograda, Čačka ili Kraljeva, čak iz Crne Gore. Niko nije vraćen ako mu se moglo pomoći, svejedno je u koje je doba dana (i noći) banuo u Laziće. Nikad nikom nije naplaćeno, ako šta ko ostavi, i koliko može...

Baba Olgini posebni pacijenti su ljiški sportisti, otuda je i predlog za nagradu potekao iz dva Spartaka, Odbojkaškog i Fudbalskog kluba. Dešavalo se da se posle treninga ili utakmice, koja se igra van Ljiga, za pomoć obrate i u dva – tri sata po ponoći. „Doktorka“ je uvek bila čila i raspoložena, pomoć nije izostajala. Pamte momčića, mladog odbojkaša, kome je rame bilo „totalno ispalo“ da je u „ordinaciju“ došao sa prstima spuštenim do članka noge. Baba Olga je to „nariktala za tili čas“ da ni dečak, ni njegovi pratioci, nisu mogli da poveruju. Ljiški sportisti, ili njihovi klubovi, „doktorki“ honorar ne mogu da ostave „ni pod razno“!

Među pacijentima je bilo i pojedinih ministara, ili visokih državnih činovnika iz Beograda (zamoljeni smo da im imena ne pominjemo). Jedan poslovan čovek, koji se biznisom bavi u okolini Ljiga, u znak zahvalnosti kupio je Baba Olgi sto za masažu, koji se nalazi u njenoj „ordinaciji, maloj sobi tri sa tri“. Doduše, od proleća do jeseni Baba Olga ordinira na velikoj terasi ispred kuće, tako je lakše i njoj i pacijentima.

Rekosmo, napunila je 80-tu ali je vitalna, „vrežom“. Muče je kolena, pa je izdaju noge, A u rukama još ima snage – kad te dohvati drži se ukruto! Razmišlja da objavi kako prestaje sa „privatnom praksom“ i gotovo da odluči kad bane neko koga ne može da odbije...

Inače, Olgu Lazić smo lako našli. Obistinila se naša sumnja da bi to mogla biti majka ljiškog profesora u penziji Ljube Lazića, dragog čoveka, koji je, sticajem okolnosti, predsednik SO Ljig bio od 2000. do 2004. godine. Na pitanje, kako bivši odbojkaš dr Mikica Kuburović, specijalista fizijatar, gleda na Baba Olginu „medicinu“, Ljuba kaže da ga je jednom prilikom gotovo izgrdio kada mu se obratio za pomoć: „Što si došao kod mene kad imaš majku koja to leči k’o rukom!“

Ne treba se, posle svega, čuditi što je Baba Olga bila „prva zvezda“ svečanog urućenja nagrada „Đak kaplar“. Što je od svih dobila najveći aplauz.