07.06.2016, 07:20

Maturanti

Nepresušna je valjevska gimnazijska reka. 

U istom danu, prošle subote, u Valjevskoj gimnaziji susret pet gimnazijskih generacija i prijemni ispiti za nove gimnazijalce. Simbolično, ali životno nepobitno istinito. Na jednom mestu prošlost koja traje, sadašnjost koja se snažno iskazuje i budućnost koja obećava. U prostorima naše škole gimnazijalci koji su maturirali pre 30, 45, 50, 60 i 65 godina i oni koji se spremaju da za četiri godine (u jubilarnoj - 150. godini  postojanja Valjevske gimnazije) postanu maturirati.

Maturanti Valjevske gimnazije (Foto: Đorđe Đoković)

Maturanti Valjevske gimnazije (Foto: Đorđe Đoković)

Zajedno sa njima i aktuelni maturanti koji kratkim umetničkim programima pozdravljaju sve generacije i svojom kreativnošću i očiglednom, ali neobičnom energijom poručuju da Valjevska gimnazija ne posustaje u nastojanjima da svoje učenike vodi putem znanja, kulture, stvaralaštva, ljubavi, patriotizma...  

Tu su i nenametljivi, tihi ljudi koji se pamte jedino po postignućima svojih učenika – naši profesori. Nema ih mnogo ali je očigledno da njihova ljubav i briga za svoje učenike i njihova životna dostignuća još nije iščezla. Kao ni poštovanje i zahvalnost maturanata, koje je čini se i veće nego nekada, jer na  osnovu stečenog životnog iskustva svi dobro znamo koliko su se ti dragi ljudi davali, koliko su ulagali i koliko želeli da uspemo.     

Kako se u svemu tome snalazi jedan od učesnika - nekadašnji maturanat (generacija 1967 – 1971), čovek koji je imao tu sreću i čast da pedeset godina aktivno učestvuje u evoluciji Valjevske gimnazije kao njen učenik, profesor, prijatelj i direktor?

Odgovor nije lak, jer danas kada o svemu razmišljam i pišem, imam snažna, ali i podeljena osećanja. Istovremano sam i višestruko srećan i tužan, pomalo setan, ali sigurno zadovoljan i ponosan.

Srećan sam što opet vidim svoje školske drugarice i drugove koji su kao i ja pomalo osedeli, oćelaveli, odebljali..., ali koji i dalje u sebi nose radost, vrcavost, duhovitost, veselost... i sa ljubavlju podsećaju na naše gimnazijske nestašluke i dogodovštine i nezaboravne bezbrižne gimnazijske dane. Srećan sam i zbog susreta sa svojim učenicima i njihovim oduševljenjem sadašnjim trenutkom Valjevske gimnazije. Srećan sam što u istom danu sa svojim generacijama vidim oca i sina, oca i kći, supružnike čija ljubav datira još iz gimnazijskih dana... Srećan sam i što je sve to deo pozitivne gimnazijske tradicije, koja se uspešeno prenosi sa generacije na generaciju učenika i profesora Valjevske gimnazije.

Sudija u penziji Veljko i dr Branko Budimirović (Foto: Vladimir Jezdić)

Tužan sam zato što nema mnogih nama svima dragih ličnosti. Nekih koji su opravdano odsutni. Nekih koji ni sami ne znaju zašto nisu došli. A najviše zbog onih koji nepovratno nisu među nama - naši uvaženi profesori, ali i mnoge školske drugarice i drugovi i prerano otišli mladi ljudi. Tužan sam i zbog činjenice da neki od prisutnih maturanata nisu u zemlji i još tužniji što svojim znanjima i sposobnostima nisu u prilici da dopinose razvoju naše zemlje.

Zadovoljan sam zbog činjenice da su ovog proleća mnoge gimnazijske generacije došle (ili će doći) u pohode svojoj školi, što se s pažnjom interesuju za sadašnjost i budućnost Valjevske gimnazije i nedvosmisleno iskazuju zasluge svojih profesora i svoje škole za njihov razvoj i profesionalno usmeravanje. 

Ponosan sam jer sam za tih nekoliko sati video mnogo poznatih i uspešnih ljudi: umetnika, književnika, inženjera, lekara, profesora, pravnika, ekonomista, privrednika... Onih koji su završili svoje profesionalne karijere, onih koji upravo ovih godina završavaju svoj profesionalni rad i onih mlađih koji već imaju značajne stvaralačke rezultate, ali još nisu rekli svoju poslednju reč i od kojih se očekuje još novih postignuća.

Ponosan sam i zbog pojedinačnog i kolektivnog doprinosa koje gimnazijske generacije imaju za razvoj našeg grada i Srbije. Ponosan sam i na, u ovakvim trenucima sasvim vidljivu, uspešnu višedecenijsku obrazovno-vaspitnu misiju Valjevske gimnazije i snažan uticaj valjevskih gimnazijalaca na kulturu i nauku, društveni, privredni i svakoliki razvoj našeg kraja, Srbije i savremene civilizacije. 

Maturanti Valjevske gimnazije (Foto: Đorđe Đoković)

U iščekivanju sledećih subota i novih susreta još nekih generacija valjevskih gimnazijalaca, zaiskri i poneka suza kao pratilac emocija i sećanja na mladost koja neprestano teče Valjevskom gimnazijom i uliva se u život, spremna da ga snagom svog intelekta, znanja i kreativnosti, hrabrošću, humanizmom i ljubavlju, radom i posvećenošću, svestrano i na bolje menja - u korist čoveka.