12.08.2016, 09:32

Ljubomir Ljuba Popović (1934-2016)

Posle duže i teške bolesti noćas je u Beogradu preminuo slikar svetskog glasa Ljubomir Ljuba Popović. On je prošlog meseca zbog pogoršanja zdravstvenog stanja prekinuo odmor u Grčkoj i hitno je prebačen u Beograd. Potom se njegovo zdravstveno stanje stabilizovalo, ali je bolest ipak bila jača.

 

Ljuba Popović je rođen u Tuzli 1934. godine. Na maloj napuštenoj farmi između Tuzle i Zvornika, koju je otac Aleksa, predratni trgovac, dobio u miraz od popa Petra Mitrovića, živeo je nekoliko godina, da bi se pred Drugi svetski rat, sa ocem Aleksom i majkom Spasenijom, doselio u Valjevo gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju.   

Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu upisuje1953. godine, da bi nakon pet godine upisao i likovnu akademiju, a već 1960. godine, postaje član čuvene grupe Mediala, koju su činili Olja Ivanjicki, Leonid Šejka, Miro Glavurtić, Siniša Vuković, Kosta Bradić, Uroš Tošković, Miodrag Dado Đurić...

Ljuba Popović je 1963. godine rekao zbogom Valjevu, Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji i odlazi u Pariz.

 

Ubraja se u grupu najboljih svetskih slikara, sa preko 60 samostalnih izložbi, u mnogim svetskim metropolama. U jednom intervjuu mi je rekao da „nagrade ne broji, da znače, ali ne treba se nagradama opterećivati jer su one samo mali detalj života“.

Odlazeći u Pariz poručio je da se u Jugoslaviju nikada neće vratiti, ali će „u Valjevo uvek dolaziti i po nekoliko puta godišnje, a i onda kada ga pozovu!“

 

Ljuba Popović je, uz veliku podršku i pomoć Slobodana Đukića i Dušana Mihajlovića, stvorio Modernu galeriju u Valjevu pre 30 godina. Tada nije ni sanjao da će Moderna galerija imati status jedne od najboljih i najprestižnijih galerija u Srbiji. „Za uspeh galerije zaslužni su svi oni koji su u njoj radili i koji i danas rade. Imao sam viziju, ali nisam ni pretpostavio da ćemo dovde dogurati“, govorio je Ljuba Popović.

Još kao mali spoznao je lepotu i draž filma i to je, pored slikarstva, nešto u čemu je Ljuba Popović najviše uživao. I upravo zbog te ljubavi prema filmu, život i slike Ljube Popovića bili su kao film, satkani od sreće i tuge sa svetlim i tamnim bojama sa puno likova.

„Kada razmišljam o onome što me čini srećnim, ili me je činilo, a vezano je za vreme detinjstva i mladosti, zaključujem da postoje dve stvari. Prva je vezana za Bosnu, kada sam bio mali, vreme pred Drugi svetski rat, kada majka naloži furunu, u sobi toplo, a ja u krevetu ležim između oca i majke i držim ih za ruke. To je za mene ostalo kao neki trenutak blaženstva i sreće, kao nešto nadrealno i suptilnije od ovog vremena sada. Drugo sećanje, jeste na fudbalsko igralište ispod moje kuće, gde je danas Tehnička škola, koje je imalo nestvarno zelenu travu. Posebno zadovoljstvo mi je činilo da legnem na tu zelenu i meku travu i gledam u plavo nebo i tada sam imao osećaj da bezbrižan i spokojan plovim negde, negde daleko gde me niko neće naći i gde ću biti srećan...“, govorio je Ljuba Popović, sećajući se svog detinjstva u emisiji „Na moj način“.

 

Ljuba Popović po sopstvenoj želji biće sahranjen u Valjevu. Datum sahrane i komemoracije biće naknadno objavljeni.