12.09.2016, 12:55

Pokloni naših Čeha

Vredi li činiti dobro u ovom i svakom vremenu je pitanje na koje, bar u domenu vere ili vežbanja duha u misaonim raspravama, ne ostavlja sumnju u potvrdan odgovor. Ali u stvarnom životu, bezbrojni su primeri koji svakog od nas uveravaju i u suprotno.

 

Šta li bi uradile srpske porodice na početku Drugog svetskog rata sa malom, slatkom devojčicom, kakva su sva deca na svetu, dok su je krili od nemačkih vojnika i Gestapoa, rizikujući svoje i živote bližnjih, sa malom Madlen Olbrajt?  Da li bi okrenuli glavu od nje da su znali da će i ona ratoborno učestvovati u donošenju odluka da se bombarduju Srbi i njihova deca pre petnaestak godina? Isto tako lepa i od svake zle misli slobodna deca kakva je i mala Madlen bila. Teško, najteže pitanje na koje nema dobrog odgovora.

 

Kao pomoć u razrešenju ovog pitanja, mogu da pomognu reči jedne bake Kate, kojoj su skoro svakodnevno kucali na vrata lažni tražioci pomoći, opremljeni fotografijama i raznim spiskovima, sa ispruženom rukom. Uvek je davala koliko ima, znači pomalo. Kaže ona, da zna da uglavnom svi lažu, ali to je njihov posao, tako je Bog ostavio. Njeno je da čini dobro i da i takvima pomogne koliko može.

 

Kako vreme nevolja ne popravlja ljudski karakter nego ga još više kvari i lomi, malo je čestitih duša koje savladaju sva iskušenja i traju i stradavaju a ipak ostanu svetli i čisti. I ostave nepisani zavet deci da i ona ostanu takva.

 

Iz zemlje gde je živela mala Madlen, iz današnje Češke, prošle godine došla je jedna Čehinja, Ana Salova u Valjevo.Da sa suzom u oku obiđe grad gde je njen pradeda Jaroslav Janda bio bolničar, zarobljen sa austrougarskom ratnom bolnicom. Tu je preživeo tifus i u svom dnevniku ostavio vredna svedočanstva o vremenu 1914/15. O gradu smrti i nade. O Srbima je lepo pisao jer su u svojoj sirotinji sve delili sa njima. Srbi su voleli Čehe i shvatali su da su oni prisilno naterani u borbu protiv njih. Jandina unuka Jaroslava, istoričar inače, priredila je dedin dnevnik za štampu i učinila ga dostupnim za čitanje i putem interneta. Fotografija čeških bolničara u Valjevu, zajedno sa pismima koje je Janda pisao iz Valjeva postavljeni su na stalnoj, Memorijalnoj izložbi o Valjevskoj bolnici 1914/15. u Istorijskom arhivu.

 

Pre nekoliko godina kada je grad Vѕljevo dobio prvu češku donaciju za regulisanje problema vodosnabdevanja, jedan od glasova koji je ovo i omogućio je dala Jaroslava sa mužem, tadašnjim ministrom voda u Češkoj. Kada su tom prilikom bili u Valjevu, pokušavali su da nekako ukažu na njihovu vezu sa Valjevom. U tadašnjoj gradskoj administraciji nisu razumevali o čemu to Česi pričaju. Da li žele da daju donaciju i za bolnicu? Nije ni bilo važno, dobro i loše se kreću ponekad mimo naših želja i znanja. To dobro koje se ponekad vrati, toplije svetli i više znači od nezahvalnosti. Tu je i odgovor na gore postavljeno pitanje.