01.11.2016, 10:03

Grob na rubu šikare, neograđen, neosvetljen, nenadziran, poligon za igre kučića...

Nije sada ni vreme ni mesto da se demonstrira kao neka načitanost ili slično opsenjivanje prostote jer je reč u ovom zapisu o grobu našeg velikana Ljube Popovića. Kažem: pustimo citate, ali mi se i na sam dan Ljubine sahrane i danas posle posete njegovom mestu večitog počinka SAME nameću neke reči iz romana Pogledaj dom svoj, anđele (Visoko u planinama, visoko u brdima, Ben, hladan, sam, sam, sam – po sećanju), kao i stihovi Gorana Kovačića, zbog polovine drugog stiha:

U planini mrkoj nek mi bude hum,

Nad njim urlik vuka, CRNIH GRANA ŠUM...

 

Ne nameravam da ovim zapisom dajem povoda ni zlobnim komentarima protiv ove vlasti, jer Ljuba ne zaslužuje da se vuče po kaljuzi banalnih dnevnopolitičkih ostašćenih prepucavanja. Najmanje bih želeo da sve ovo dođe u bilo kom vidu do Ljubine porodice, koja u svojoj tuzi ima pravo da dostojanstveno ožali svog supruga, oca, dedu.

 

Pa, pređimo na ono osnovno što hoću da kažem. Ne znam, najiskrenije, koja je namera onih koji su doneli odluku da se naš a svetski, svetski a naš Ljuba sahrani tamo gde je sahranjen. Ako sam dobro razumeo, možda je Dule Mihajlović rekao da je to prvi korak, nisam siguran u formulaciju, ali nešto u stilu PREMA FORMIRANJU HRAMA SVETLOSTI na tom mestu, neko pojednostavljuje i kaže: VALJEVSKOJ ALEJI VELIKANA. Do sada je sve u redu. Ali, šta, po meni, NIJE U REDU.

Grob Ljube Popovića (Foto: Đorđe Đoković)

Klupe pored groba Ljube Popovića (Foto: Đorđe Đoković)

Na fotografijama se jasno vidi da je Ljubin grob i dalje POD OBALOM. Šikara, šiblje, okolina zarasla u nedefinisano divlje rastinje, na koji metar od groba, u toj šikari – đubre, smeće, kese, otpad od svega i svačega, ljudski nemar na kub, već polomljena jedna od dve klupe, krst desetak metara od groba napravljen od četiri neuko i primitivno zavarene šipke, sa gađenjem spominjem na početku te nedefinisane šumice i ljudski izmet... ukratko: JADNO I UVREDLJIVO. Čak nije postavljena ni kućica za sveće, već nešto što liči na crep zaboden u zemlju da štiti sveće od vetra.

Jedan Brđanac, koji se danas našao na tom mestu, rekao je da se tu noću događa, da kažem ublaženo, sve drugo samo ne ono što bi bilo normalno, pametno i dostojanstveno.

 

Ako je neko mislio da će taj prostor JEDNOG DANA (kada?) biti tako uređen i kultivisan da bude dostojan jednog Ljube Popovića i ostalih valjevskih zaslužnih građana, onda je VEĆ SADA trebalo da nam pokaže bar u osnovnim obrisima kako bi to izgledalo.

Ne mogu da verujem kako je ta VIZIJA dovoljna protivteža ONOME ŠTO JE SADA VIŠE NEGO PONIŽAVAJUĆE i za Ljubu i za njegove poštovaoce, pa, ako hoćete, i grad u celini.

Da sam neki faktor u Gradu, bilo bi mi više nego neugodno (da ne kažem: bio bi me stid) da gradske goste odvedem do Ljubinog groba a da oni na metar – dva vide sve te ponižavajuće i nevesele prizore.

 

Na kraju, nije na meni da kažem šta bi tu trebalo uraditi da bi ceo taj prostor, u SVAKOM POGLEDU, bio na onom nivou koji zahteva jedna ALEJA VELIKANA, pa ma i u samom začetku. Ponavljam, verovatno će to jednom izgledati kako treba, ali DO TADA, naš Ljuba, podvlačim, PO MOM OSEĆANJU STVARI, u svojoj večnoj kući boravi u nedostojnom i jadnom okruženju.