12.05.2014, 10:13

Novinarstvo kao zanat i umetnost

Samo novinari znaju koliko odricanja je potrebno da bi obavljali posao koji vole. Pred dopisnicima je i zadatak da se, u obilju dnevno aktuelnih tema, izbore da njihove priče dobiju svoju stranicu ili termin. Da bi u tome uspeli moraju posedovati i nešto više jer novinarstvo nije samo zanat novinarstvo je i umetnost, zato što otvara brojne mogućnosti za one koji su spremni da istražuju i istinski se posvete temi. O tome govori Radovan Lazarević, urednik dopisništva RTS-a u Valjevu, dobitnik dve nagrade na nedavno održanom Festivalu dokumentarnih filmova i reportaža u Velikoj plani.

Lazarevićev film “Lara”, koji govori o pripitomljenom lanetu i đaku pešaku Željku Milovanoviću iz Lopatnja koji zajedno idu u školu u Dragijevici kod Osečine, dobio je Grand prix publike, a prvu nagradu - Zlatnu bukliju dobio je za priču “Neveseli povlenski dani beli”, za slikovit etno dokumentarni izraz i televizijsko predstavljanje života na selu zimi.

- Sve je veća potreba za tim toplim životnim pričama. Mada zbog dnevno aktuelnih tema nemamo baš mnogo vremena za njih. Nekad se teme nametnu same po sebi, a nekad novinar, upravo da bi pobegao od dnevno političkih dešavanja, pokušava da svoje prisustvo u svom mediju nadoknadi nekom dobrom pričom. A ona se ne može naći tako što će neko u redakciji čekati da se nešto dogodi, već treba imati komunikaciju sa ljudima, osetiti temu unapred, ići joj u susret. Ali, najvažnije je naći pristup temi, nešto što će zainteresovati gledaoca da ostane uz početak da ne bi promenio kanal, a onda ga priča sama vodi. E tu dolazi do izražaja i zanat i umetnost. Umetnost najviše dolazi do izražaja u televizijskom novinarstvu, gde je presudan i timski rad, jer ne vredi dobra priča ukoliko se ne snime dobri kadrovi ili ne uradi dobra montaža – kaže Radovan Lazarević i dodaje da je film “Lara”, koji je u vidu kraće reportaže krajem prošle godine dobio i nagradu na “Interfer” festivalu u Apatinu, rezultat timskog rada u kome su učestvovali snimatelj Darko Despotović, montažeri Željka Blagojević i Blagoje Đekić, dok je muzički saradnik bio profesor Tihomir Stanojević.

“Neki će misliti da zahvaljući nagradama neko vredi kao novinar, pa ispada da sve što je radio prethodnih godina ne vredi ničemu, ali to je dokaz koliko je naš narod opterećen političkim emisijama, pa se sve više posvećuje ovim lakšim temama“. 

Iako mu nagrade, kao i svakome prijaju, Lazarević pomalo razočarano zapaža da se novinari danas cene samo po nagradama:

- Ja se novinarstvom bavim preko trideset godina i svu svoju pažnju sam posvećivao informativnim temama. Bez obzira na to koliko se meni činilo da je to oblast gde sam se ja, bar u svojoj kući,dokazao imam utisak da sam kod gledalaca ostao nedorečen, da ljudi novinare cene upravo po nagradama, a nagrade se stiču i na ovim festivalima, pa se onda desi da neke dokumentarne priče prođu mnogo lakše nego informativne. Sada je to i neka moja lična obaveza, da se ubuduće malo više posvetim i tom dokumentarnom filmu, jer je očigledno da u vremenu u kojem živimo takvih stvari sve više treba i da to sve više privlači ljude.

Radovan Lazarević (Foto: Đorđe Đoković)

Da novinarstvo na različite načine ima dodira sa umetnošću, Radovan Lazarević je dokazao i u bavljenju slikarstvom. Od tema sa kojima se susretao nije odustao, samo je novinarsko pero zamenio četkicom.

- Na državnoj televiziji, a ja mislim da je javni servis i dalje državna televizija, vi ne možete plasirati sve teme u program, ne zato što neko to neće pustiti, već zbog toga što sami znate da to ne vredi snimati jer ne može proći. Te neke nezabeležene priče ostale su negde u meni i onda one, bez obzira na to koliko bile potisnute, jednog dana počnu da me proganjaju, da me muče i da bi ih oslobodio iz svog tela i duše ja sam počeo da slikam, da ih stavljam na platno, tako da je svaka moja slika jedna priča ili potpuno neispričana ili nedovršena, priča u kojoj sam nešto uspeo da plasiram, ali nisam do kraja uspeo da ispričam ono što sam hteo, e to na slici mogu – kaže Lazarević i otkriva da dobija sve više poziva za učešće na izložbama slika.

Novinarstvo i novinari danas

Govoreći o novinarstvu danas, Radovan Lazarević kaže da su ranije redakcije bile jake, da su mladi ljudi imali šta da nauče, dok je sada situacija sasvim drugačija.Mladi lako postaju novinari, malo je obrazovanih u ovom poslu, a sa druge strane ovo je slabo plaćena profesija, pa je kvalitetne ljude teško i zadržati. Međutim, najveći problem današnjeg novinarstva Lazarević vidi u nečemu drugom:

- Ono što mene strašno zabrinjava, to je da novinari sve više beže od profesije, da u novinarstvu sve više počinju da se bave političkim radom i da su mnogi zavisni od političkih stranaka i to se očigledno vidi u mnogim medijima. Danas je mali broj novinara ostao nezavisan i neopterećen dnevnom politikom.