Komemoracija Zdravku Rankoviću (foto: Đorđe Đoković)
18.08.2014, 12:56
Komemoracija Zdravku Rankoviću
Komemoracija Zdravku Rankoviću novinaru i publicisti, vlasniku i uredniku izdavačke kuće "Kolubara", održana je danas u prisustvu porodice, prijatelja, kolega, saradnika, predstavnika Grada.
Od Rankovića su se oprostili Zdravkovi najbliži saradnici i prijatelji, novinari Radoš Glišić i Dragan Todorović, dr Zoran Jokić, reditelj Miroslav Trifunović, književnik Radovan Beli Marković, direktor Gimnazije Vojislav Andrić, psihološkinja i Zdravkova sestra Miroslava Ljiljana Maksimović.
„O Zdravku Rankoviću nikada u prošlom vremenu”, rekao je opraštajući se od prijatelja, kuma, saradnika, novinar Radoš Glišić. „Zdravko je bio poseban, neponovljiv, retka pojava na ovim našim prostorima. Zdravko Ranković je sebi za života podogao spomenik i dobio ulicu koja mu pripada. Spomenik koji niko ne može skršiti i ulicu kojoj niko neće moći da promeni ime. Njegov spomenik su njegove knjige, enciklopedije, njegov istraživački rad na svekolikoj istoriji ljudi i događaja valjevskog kraja. U njegovom istraživačkom radu nema propusta i zato se nalaze u svim važnim bibliotekama ove zemlje i širom sveta, sve do biblioteke u Njujorku. Ulica koja je dobila njegovo ime je ova ulica kojom je Zdravko sada otišao, siguran sam, među sebi ravne. Danas smo tužni što je otišao i, istovremeno, srećni što takvi ljudi u našem narodu postoje”.
U ime Rotari kluba čiji je Zdravko Ranković bio član od osnivanja, 18. godina, oprostio se dr Zoran Jokić. „I pored napornog profesionalnog rada uvek je nalazio vremena da učestvuje u svim humanitarnim akcijama i trudio se da zabeleži i sačuva od zaborava sve aktivnosti Rotari kluba. Svojom finoćom i obrazovanjem činio je naše druženje kvalitetnijim i zanimljivijim. Čudan je i drugačiji bio Zdravko Ranković. Zato mu se divim i zahvaljujem, jer je bio poseban”.
„Onima koji su ga znali, makar i površno kao i većina vas, ne treba pričati o Zdravku”, rekao je novinar i Zdravkov prijatelj Dragan Todorović. „Njegov rad, treba reći, poštovali su i oni koji se iz raznih ovozemaljskih razloga nisu sa njim slagali. I mada je u karijeri bio urednik i direktor, pisac i izdavač, Zdravko je pre svega bio novinar. Novinar kakav se još samo izučava na fakultetima, državnim, koji se može naći samo u enciklopedijama. Bio je radoholičar i borac. Borac, naročito, kada je bio u manjini. A bilo mu je dato, kao i svim pravim ljudima, da ceo život bude u manjini. Nenametljivo i postojano se trudio i uspevao, kao mali prosvetitelj da bude upaljena lojanica pravih vrednosti u ovom mraku u kome najgori kolo vode. Zdravko je, iznad svega, bio dobar čovek. Ne možeš biti nešto, ako nisi čovek. Sa Zdravkom je moglo i da se ćuti, kao da se priča. A samo se sa ljudima može ćutati”.
„Sve knjige koje je Zdravko pisao o prošlosti, zapravo je pisao o budićnosti. Sve što nam je ostavio o prošlosti je namenjeno da se zamislimo kuda i kojim putem idemo”, rekao je reditelj i saradnik Miroslav Ćiša Trifunović. „Zdravko Ranković je jedan od retkih ljudi kojima nikada nisam rekao ružnu reč, niti sam od njega čuo ružnu reč. Žao mi je što nije prihvatio da bude direktor Doma kulture, i tako nam se nije ostvarila želja da napravimo profesionalno pozorište. Nije postao direktor jer je imao svoje uslove, a Zdravko nikada nije bezuslovno pristajao”.
Književnik Radovan Beli Marković od prijatelja i saradnika oprostio se rekavši, „Zdravko Ranković je iz reda onih Valjevaca koji su svojim vekom osnaživali dobar glas Belog Valjeva i sve Kolubare. Zdravko, istoriograf i zavičajni enciklopedista, nam je vraćao u pamćenje ono što smo poboravili, ne misleći na dobra koja nam je učinio, nego na dobra koja će nam tek učiniti, potirući u sebi častoljublje, zlobu, zlopamćenje i druge niže osećaje koje čoveka prate na kratkom njegovom putu. Zdravko Ranković se od svakog zla sklanjao popravljajući u sebi i oko sebe ono što se popraviti dalo, birajući reči čak i kad ih je nedostojnima morao uputiti”.
Novinar i publicista Zdravko Ranković (70), osnivač, vlasnik i urednik izdavačke kuće "Kolubara", preminuo je posle duže bolesti 17. avgusta. Zdravko Ranković sahranjen je danas na Novom groblju u Valjevu.