14.09.2022, 08:44

Zdušna podrška poučnom tekstu Ivane Mitrović "Apoteka-Biblioteka"

Ovaj divni tekst Ivane Mitrović "Apoteka-Biblioteka" je možda putokaz za sve mame i tate, ali i za učitelje, nastavnike, a ponajviše za naše prosvetne vlasti.

 

Kompjuterska revolucija je sigurno napravila čudo i u obrazovanju, i elektronske knjige će, verovatno, vrlo brzo moći da zamene klasične, ali ništa neće moći da zameni proces koji se zove ČITANJE i procese koji uz čitanje idu (misaono promišljanje, maštanje, duhovno uživanje ...).

 

U vaspitanju mladih mnogo je zahteva za razvijanje raznih oblika kulture: jezička, komunikacijska, ekološka, saobraćajna, zdravstvena, fizička, likovna, muzička, kultura ponašanja ... I mogao bih još dugo da nabrajam, a i ovo nabrajanje sam započeo samo da bih kao verovatno najvažniju naveo ČITALAČKU KULTURU, jer mi se čini da iz nje sve ostalo proističe.

 

Poznato je da sam ja matematičar i da sam napisao silne matematičke knjige i mnogima će zato biti čudno zašto pišem o čitalačkoj, a ne o matematičkoj kulturi, koja je takođe važan faktor opšte kulture. Ali nije poznato da me je moja majka – učiteljica Olga Andrić - veliki ljubitelj književnosti upućivala (ponekad i prinudom) na knjige i čitanje od prvog dana kada sam upoznao te divne simbole koji su zovu slova. Školsku lektiru za osnovnu školu pročitao sam do svoje desete godine, a kasnije, kada mi je čitanje knjiga postala veoma lepa navika pažljivo je birala i preporučivala šta treba dalje da čitam.

 

U osnovnoj školi tu strast za čitanjem su podržavali ljudi koji su mi predavali maternji jezik (nenadmašni učitelj Dušan Jović i sjajne nastavnice Nada Ranđić i Vera Vojković). U Valjevskoj gimnaziji u divni svet književnosti nas je uvodila nezaboravna profesorka Nada Simić Ilić – žena neverovatne kulture koja je na sebi svojstven način povezivala književnost, slikarstvo, muziku, istoriju..., i ukazivala ne samo na estetske vrednosti onoga što čitamo, već i na filozofske, psihološke i sociološke aspekte književnih dela.

 

Bilo me je sramota da nešto od preporučene literature ne pročitam, jer bi me to diskvalifikovalo u veoma žučnim, ali plodotvornim debatama koje smo vodili oko književnih dela i likova koji su se u njima pojavljivali.

 

Sve ovo pišem, ne da bih se hvalio svojom čitalačkom kulturom (koja se kasnije prelila u strast prema matematičkoj i pedagoškoj literaturi), već da bih na ličnom primeru ukazao da je za razvoj čitalačke kulture mladog čoveka neophodan produktivan trougao DETE – RODITELJ – UČITELJ, koji mi se uostalom čini da je odlučujući i u formiranju svakog od pomenutih oblika kulture.

 

Vreme u kome živimo, nažalost polako razara tu siguran sam dobitničku kombinaciju. Na roditeljima i prosvetnim radnicima, a naročito na ljudima koji u Srbiji vode kulturu i obrazovanje, je da čitanje spasu od dalje erozije, što je težak, ali veoma lep i zahvalan zadatak, i što je naravno moguće (kao svetao primer navodim saradnju koju na tom planu neguju Valjevska, Karlovačka i Filološka gimnazija).

 

Hvala Ivani Mitrović za napisani tekst, jer je on poučan i inspirativan i za roditelje i za vaspitače. Hvala i Dariji i Đorđu za fotografiju biblioteke Valjevske gimnazije. Ta biblioteka je nešto čega se s razlogom ponosim, jer sam poslednje dane svog boravka u Valjevskoj gimnaziji (zajedno sa saradnicima) posvetio njenom opremanju i uređenju. Ta fotografija govori da je devojčica – junakinja divne priče, bila u pravu, jer biblioteke su zaista apoteke za neznanje, neinformisanost, glupost i sve ono što krasi populaciju koja živi u uverenju velike pameti, a svoje znanje i argumente crpi iz interneta (na kome ima svašta), medija i društvenih mreža.