Iako je sada vec izvesno da ce u zgradi Doma JNA biti biblioteka, imala sam potrebu da ponovim stav VAKUM-a kao i moj licni stav, u nadi da ce to mozda ipak, jednog lepog dana u buducnosti imati nekakvog uticaja. Kao neko ciji veliki period odrastanja je bio vezan za umetnost i kulturu u Valjevu, baveci se folklorom, recitovanjem, glumom, dramaturgijom za decije predstave, pa cak i ucestvovanjem u pokusaju osnivanja decijeg amaterskog pozorista sa Ljubivojem Bubom Markovicem pre mnogo godina, sticem utisak da je sada mladim ljudima mnogo teze da se na bilo koji nacin umetnicki izraze. Zato sam se posle povratka iz Amerike i ukljucila u Vakum cija je ideja sa jedne strane da se afirmisu mladi umetnici, a sa druge da se stvore uslovi za razvijanje umetnosti i umetnika svih generacija. Pod tim uslovima se misli kako na fizicke uslove u smislu konkretnog objekta, tako i na stvaranje jedne zdrave, motivisuce i kreativne atmosfere u kojoj se umetnost radja. Dom JNA je s toga bio jedan logican prvi korak ka kome je VAKUM usmerio svoju energiju, jer je taj prostor idealan za razvijanje “vakumske ideje” kao i kulturnih sadrzaja uopste. Istina je da umetnost nastaje bilo gde, ali ipak prostor ima znacajnu ulogu jer objedinjuje sve te ljude na jednom mestu i tako se stvara pokretacka energija koja motivise ka jos boljem I progresivnijem. Jos ako se na to dodaju ideje koje Vakum propagira sa dovodjenjem eminentnih mentora, organizovanje radionica i programa iz razlicitih umetnosti i za razlicite uzraste, razmene umetnika iz zemlje i inostranstva, zgrada Doma JNA moze da postane jedna prava oaza za ljude i decu koji su svoj bilo profesionalni ili amaterski poziv usmerili upravo ka umetnosti. Ova debata je prerasla u spekulacije i manipulacije; u vec milion puta vidjeno politicko pretakanje “iz supljeg u prazno”, i plasim se da nikuda konkretno nece odvesti, a treba se vratiti na prvobitno pitanje svih nas Valjevaca-sta zelimo od objekta Doma JNA? Da li ce on da bude samo jos jedna zgrada koja ce imati nekakve, kakve god veze sa kulturom (jer po urbanistickom planu je predvidjena za kulturu “pa se tako mora”) ili imamo sansu da od tog objekta napravimo instituciju sa potpuno novim, svezim i inspirisucim aktivnostima za generacije koje tek dolaze. Da li zelimo da u Valjevu gajimo decu koja ce imati priliku da se izrazavaju i razvijaju u lepoj i zdravoj atmosferi gde ce moci da razmenjuju kreativne ideje sa svojim vrsnjacima, ali i da uce od onih iskusnijih; da li zelimo se preokrene tok migracija ka vecim gradovima i inostranstvu i da se mladi ljudi zadrze u Valjevu jer imaju uslove i mogucnosti da se bave svojim profesijama? Ja licno zelim da kada dodjem u svoj rodni grad vise ne cujem od svojih prijatelja kako se nista ne desava i kako je u gradu potpuno mrtvilo. Kao dokaz da Vakum ideja moze da opstane jesu akcije koje se sprovode od septembra prosle godine, koje su izuzetno posecene i zbog kojih Vakum dobija stalno sve vise novih clanova. Kao dokaz da Vakum ideja moze da opstane je da su nas u nasim akcijama podrzale mnoge kulturne organizacije iz drugih gradova sa kojima smo dolazili u kontak i saradjivali kao i Ministarstvo kulture koje nas bodri u svim poduhvatima. Kao dokaz da Vakum ideja moze da opstane je da smo uz nasu sposobnost i kreativnost uspeli da privucemo finansijske fondove koji se bave kulturom, a koji su nam pomogli da realizujemo neke od nasih akcija jer su u nama videli dobre ideje. Kada pogledate biografije svih clanova Vakuma, videcete jedan sarolik profil ljudi sto po godistu, profesijama, iskustvima. Sve objedinjuje jedna ista ideja, a zajedno pravimo tu pokretacku energiju koja se odrzala vec 11 meseci od kada nam je bio prvi sastanak. Iako ne volim frazu “think out of the box”, u ovom slucaju je to potrebno. Proslost je takva kakva je i ne mozemo je menjati, sadasnjost nije mnogo bolja, ali dajte da ne pravimo iste greske iz proslosti i hajde da svi prosirimo vidike i probamo da napravimo nesto od buducnosti sa ovakvim talentovanim i mladim ljudima koji imaju energiju da vuku, rade i izbore se za neke svoje ideale koji jos uvek zive u njima.