Želim dobrom čoveku dobro zdravlje...

Saradnja lokalne samouprave i Udruženja gradjana moguće je ostvariti u skladu sa pozitivnim propisima preko JPP (TRANSPARENTNO, ZAKONITO, U OBOSTRANOM I JAVNOM INTERESU) JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U SPORTU http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/c_akcionarstvo/Detaljnije.aspx?veza=7557 Javno-privatno partnerstvo u zdravstvu https://repozitorij.efst.unist.hr/islandora/object/efst%3A1225/datastream/PDF/view Javno-privatno partnerstvo u ruralnom turizmu https://issuu.com/maxnova/docs/javno-privatno-partnerstvo-u-ruralnom-turizmu USPEŠNA PARTNERSTVA NA PUTU KA EU https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2014/10/070-Brosura-o-javno-privatnim-partnerstvima.pdf

POPLAVE-PREVENTIVA-ŠTA JE URADJENO -KOLIKO JE IZGRADJENO BUJIČNIH PREGRADA, OČIŠĆENO POSTOJEĆIH -KOLIKO JE POŠUMLJENO EROZIVNIH POVRŠINA… Ili, samo “lečimo”posledice….. “Dok se država oglušuje o savete struke, građani njenu neodgovornost i nemar plaćaju sve skuplje.” „Uspešna odbrana od bujičnih poplava moguća je jedino preduzimanjem preventivnih radova i mera. Primenjuju se dve osnovne grupe radova: biološki i biotehnički radovi u slivu za spečavanje erozije zemljišta (pošumljavanje, šumski zaštitni pojasevi itd) i tehnički radovi u koritu vodotoka za sprečavanje izlivanja velike vode i zadržavanje vučenog nanosa (regulacije vodotokova i pregrade).“ Nada Dragović Profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu http://www.cirsd.org/sr-latn/see-views/uzroci-i-posledice-katastrofalnih-bujicnih-poplava STUDIJA UNAPREĐENJA ZAŠTITE OD VODA U SLIVU REKE KOLUBARE INSTITUT ZA VODOPRIVREDU „JAROSLAV ČERNI“ 9.4.4 Mere antierozione zaštite na slivu Kolubare U gornjem delu sliva reke Kolubare i njenih pritoka predložiće se potreban broj tehničkih radova - bujičnih pregrada i pragova, kao i drugih tehničkih objekata za uređenje bujičnih tokova i smanjenje dospevanja nanosa u niže delove slivova i samu Kolubaru. Ovi objekti se obično grade u srednjem i gornjem toku bujičnih tokova i imaju višestruku ulogu: - osiguravaju poprečne profile korita bujičnog toka od daljeg dejstva procesa dubinske erozije u koritu, - zadržavaju vučeni nanos u zaplavu, - smanjuju uzdužni pad korita čime se, čime se smanjuje brzina vode, transportna sposobnost toga i njegova razorna moć za vreme bujičnih poplavnih talasa, - vrše korekciju pravca toka. Na padinama podložnim eroziji predložiće se racionalan obim bioloških radova (pošumljavanje) i biotehničkih radova (pleteri, konturni rovovi, zatravljivanje, melioracija poljoprivrednih površina). Pravilan izbor vrsta za pošumljavanje je osnova uspešnog, kvalitetnog i ekološki pravilnog gazdovanja…. POPLAVE-ŠUME KAO PREVENTIVA http://www.ugradu.info/index.php/valjevo-vesti/12686-poplave-ume-kao-preventiva- Profesori Šumarskog fakulteta: Šteta od poplava je mogla biti znatno manja http://www.nspm.rs/hronika/profesori-sumarskog-fakulteta-steta-od-poplava-je-mogla-biti-znatno-manja.html?alphabet=l Srbija i bujične poplave - Pet meseci kasnije http://drvotehnika.info/clanci/srbija-i-bujicne-poplave-pet-meseci-kasnije Nenaučena lekcija: Zapušten sistem odbrane od poplava https://www.slobodnaevropa.org/a/nenaucena-lekcija-zapusen-sistem-odbrane-od-poplava/26596899.html "Svi mehanizmi koji su bili uspostavljeni i koji su bili vrlo delotvorni u čitavom prošlom veku za zaštitu od bujičnih poplava i erozija, su prilično degradirani i zapušteni", podvlači Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.

“……….kod nas je nivo seče šuma ispod polovine potrebnog, a kada kažem potrebnog mislim na činjenicu da u Srbiji prirast po hektaru iznosi oko tri kubna metra, dok u zemljama Evropske unije iznosi oko devet kubnih mertara po hektaru. Razlog zbog čega je kod nas tri puta niži nego u evropskim zemljama je taj što ne radimo sanitarnu seču i proređivanje šume u iznosu u kome bi trebalo kako bismo dobili veći prirast od trenutnog….. kaže direktor Toplane Zoran Stepanović.” Pogledajte i ove činjenjice: Pustošenje privatnih šuma u kolubarskom području https://issuu.com/dragictomic/docs/___________________________________

Istog dana i nova obećavajuća manifestacija Di fest: PROGRAM ZA 30. jul 2017. http://www.valjevskaposla.info/di-fest-program-za-30-jul-2017-nase-divcibare/

ZAKON O TURIZMU Pojmovi Član 3 15) turistička destinacija jeste odredište turističkog putovanja koje svojom opremljenošću omogućava prihvat i boravak turista;

Uloga medija je i kontrola javnih finansija “...Svaki građanin ima pravo da zna kako lokalne samouprave planiraju i troše njegov novac. Pravo građana je da o tome pitaju vlast, ali i medije čija je uloga da kontrolišu javna sredstva i rade za građane. Građani nemaju predstavu o tome kako se upravlja njihovim novcem, a vlast je najsrećnija kada niko ne zaviruje u budžete koji su najčešće netransparentni i u mnogim stavkama teško objašnjivi…..”

Kako je moguće otkup ili zamena zemljišta po Zakonu o zaštiti prirode i imajući u vidu da grad Valjevo raspolaže sa poljoprivrednim zemljištem, to je moguće rešiti imovinske odnose u zaštićenim prirodnim dobrima, razmenom nepokretnosti. Na ovaj način bi se vlasnički rešili svi problemi u vezi zaštićenih prirodnih dobara i moglo bi se nesmetano pristupiti sveukupnoj valorizaciji. http://www.ugradu.info/index.php/blog/2225-upravlja%C4%8D-za-prirodna-dobra-%E2%80%9Ctaorska-vrela%E2%80%9D-i-%E2%80%9Cpetni%C4%8Dka-pe%C4%87ina%E2%80%9D

Park-šume i ostale zelene površine grada Valjeva U okviru opštine Valjevo nalaze se 2 park-šume. To su: 1. Park šuma ,,Pećina’’ 2. Park šuma „Vidrak”. U gradskom delu, izdvojene su površine koje se tretiraju kao parkovska zelenila, a to su: • Memorijalni park ,,Vida Jocić”- Park na Jadru • Park kod Doma kulture • Spomen-park „Peti puk” • Park u okviru Medicinskog centra ,,Dr Miša Pantić’’-Bolnički krug • Zoo-park ,,Lovci’’-park kod Lovačkog doma • Park kod Doma vojske • Spomen-park „Stevan Filipović”

ZA SVE SU DRUGI KRIVI http://www.ugradu.info/index.php/blog/2218-za-sve-su-drugi-krivi Veoma često predstavnici lokalne samouprave izjavljuju: -Zakoni nisu dobri... Pa ko donosi Zakone nego poslanici, predstavnici lokalne samouprave... -Problemi sa „Petničkom pećinom“.. Pa lokalna samourava je u obavezi da odredi upravljača koji će čuvati, održavati i preventivno delovati... -Problemi sa eksplatacijom kamena.. Lokalna samouprava daje saglasnost za dobijanje odobrenja, ubira deo prihoda od majdana..... -Sušenje šuma park Pećina, Divčibare. Da je lokalna samouprava blagovremeno delovala, sušenja bi puno manje bilo.... -Veliki sistemi: „Srbijašume“, „Srbijavode“...uništavaju lokalne puteve... Pa ko treba da vodi razgovore sa velikim sistemina, valjda predstavnici lokalne samouprave... -U lokalnoj samupravi nema stručih lica.. Kao da je neko drugi zapošljavao u lokalnu samouravu.... -Problem pasa lutalica, E ovo neko drugi treba da reši, previše je za lokalnu samoupravu.... -Za razvoj privrede nije nadležna lokalna samouprava Pa ko treba da razgovara sa onima koji su nadležni.... -Problem bujica, poplava... Lokalna samouprava treba sa nadležnim da inicira izgradnju bujičnih pregrada, pošumljavanje erozivnih površina......(preventiva)... -Nedostatak novca u budžetu grada A svi smo svedoci kako se rasipa budžet... I ovako bi moglo da se nabraja u nedogled....

Сматрам да су градоначелник и комисија У ОБАВЕЗИ ДА ПОШТУЈУ ПРАВИЛНИК (који је донео град)....: .....непоштовање прописа од стране службених лица са циљем...... ПРАВИЛНИК О НАЧИНУ И ПОСТУПКУ ДОДЕЛЕ СРЕДСТАВА ИЗ БУЏЕТА ГРАДА ЗА ПРОЈЕКТЕ, КОЈИ ПОДСТИЧУ АФИРМАЦИЈУ ПРИВРЕДНО ТУРИСТИЧКИХ МАНИФЕСТАЦИЈА ГРАДА ВАЉЕВА http://valjevo.rs/Dokumenta/GradValjevo/Oglasi_Obavestenja/2017/Pravilnik%20PTM2017.pdf Члан 8. Приспеле пријаве по расписаном Конкурсу разматра Комисија за оцењивање и селекцију захтева (у даљем тексту: Комисија) коју образује Градоначелник. Комисија има председника и четири члана, који се именују из реда лица стручних у областима привреде и туризма. Члан 9. Комисија, по расписаном конкурсу, разматра пројекте на основу следећих критеријума: 1) усклађеност пројекта са свим захтевима из Конкурса, 2) постојање капацитета и искуства учесника конкурса за организацију сличних манифестација на нивоу Града са великим бројем учесника и партнера 3) постојање јасно формулисаних циљева и циљне групе 4) циљеви који се постижу: обим задовољавања јавног интереса,степен унапређења стања у области у којој се програм спроводи 5) постојање повезаности циљева и активности 6) економичност буџета програма 7) усклађеност предложеног буџета пројекта са планираним активностима 8) значај одржавања манифестација 9) континуитет у реализацији привредно-туристичких манифестација 10) број учесника програма/број корисника програма 11) одрживост пројекта, 12) обезбеђено сопствено учешће, финансијски или други вид учешћа односно обезбеђено суфинансирање пројекта из других извора, 13) изводљивост пројекта (пројектних активности) у оквиру предвиђеног временског периода, 14) обезбеђено партнерство, 15) временска одрживост програмских активности, стварање и усвајање нових вредности Све пројектне активности морају бити реализоване на територији града Ваљева. “Pokret "Dosta je bilo" zahteva od gradske vlasti i komisija koje oni formiraju, a odlučuju o trošenju novca svih građana Valjeva, da pare oprerdele za projekte koji razvijaju i prezentuju naš grad i od kojih će korist imati svi građani,....” Ili: .......непоштовање прописа од стране службених лица са циљем......

Поводом честих коментара да „Србијашуме“ уништавају локалне путеве, подсетио бих да је на подручју Ваљева „Србијашуме“ газдују са 27% шума а 73% су у приватном власништву. Погледајте податке у овом документу: Ваљево ЦЕНТАР западне Србије За издавача: Драган Јеремић http://www.direkcija-valjevo.rs/wp-content/uploads/Valjevo_Web.pdf Укупна површина шума и шумских култура је 27.285 ха, од чега су државне шуме 27 одсто (7359 ха). -“Србијашуме“ плаћа накнаду за коришћење шума која припада и локалној самоуправи у висини од 30%. Закон о шумама: „Средства остварена од накнаде за коришћење шума и шумског земљишта у висини од 70% приход су буџета Републике Србије, а у висини од 30% приход су буџета јединице локалне самоуправе.“ -Сеча у приватним шумама је највећим делом бесправна и нема прихода ни РС ни локалној самоуправи. И пуно тога још......

Ispravka netačnih podataka: “U Kolubarskom okrugu, ukupna površina šuma iznosi 112.000 hektara, od čega je 56.000 hektara u državnom vlasništvu, a druga polovina u privatnom.” Površine državnih i privatnih šuma po opštinama kao i površine na kolubarskom području možete ovde videti: https://www.docdroid.net/LvCbUsq/0-.pdf.html

Agrorazvoj će gazdovati gradskim šumama, nadamo se da to neće plaćati poreski obveznici Grad Valjevo ima oko 300 ha šuma a na području kolubarskog okruga površina šuma koje se vode na lokalne samouprave je oko 1 000 hektara . Sa ciljem funkcionalne organizacije te imajući u vidu pristup sredstvima budžeta RS kao i fondovima EU, predlažemo da se ovo preduzeće dogovori sa drugim opštinama kolubarskog okruga o zajedničkom gazdovanju, i funkcionalnije i jeftinije. Ovo Preduzeće bi moglo i da se bavi rasadničkom proizvodnjom kako bi obezbedilo sadnice za sve opštine kolubarskog okruga, pa i šire…(proizvodnja sadnica bi se mogla realizovati i preko javno-privatnog partnerstva, posebno ako se osnuje i udruženje šumovlasnika) U saradnji sa pijačnim upravama organizovanu i kontrolisanu prodaju ogrevnog drveta….puno toga je moguće organizovati u interesu lokalne samouprave…projekti biomasa….. Takodje, svake godine Ministarstvo poljoprivrede objavljuje konkurs za subvencije: Конкурс за доделу средстава по годишњем програму коришћења средстава буџетског фонда за шуме републике србије за 2016. годину Конкурс погледати http://www.mpzzs.gov.rs/wp-content/uploads/datoteke/javne_nabavke/KONKURS_B._fond_za_%C5%A1ume_2016.pdf NADAMO SE GAZDOVANJE GRADSKIM ŠUMAMA NEĆE BITI FINANSIRANO UZ BUDŽETA GRADA VEĆ DA ĆE POSLOVATI DOHODOVNO Takodje, ovo preduzeće može da konkuriše za sredstva za pomoć u organizaciji osnivanja Udruženja šumovlasnika privatnih šuma. Najoptimalnije i najfunkcionalnije rešavanje svih (ili većine) problema u privatnim šumama (posebno onih čiji vlasnici ne žive u blizini svojih šuma) je osnivanje udruženja. Članom 73 Zakona o šuma je definisano:„Udruženje iz stava 1. ovog člana koje poseduje više od 100 ha šume, bez obzira na ukupnu površinu šuma u svojini, ima prioritet pri korišćenju sredstva Budžetskog fonda.“ http://www.ugradu.info/index.php/blog/2167-udru%C5%BEivanjem-vlasnika-%C5%A1uma-do-re%C5%A1enja-problema

O vašarima, nekada… Nekad su se na vašarima okupljali ljudi kako bi se videli u vreme praznika, razmenili iskustva, kupili ono što nedostaje domaćinstvu i pokazali mlade koji su za ženidbu i udaju..... Nekad je ova proslava u našoj zemlji imala potpuno drugačiju namenu. Vašari su se zakazivali u doba nekog crkvenog praznika kad nije dozvoljeno raditi i najčešće su se održavali na nekom ravnom terenu – često u porti obližnje crkve ili manastira, čime se celom događanju davala određena doza ozbiljnosti i društvene prihvaćenosti. To je bio toliko važan događaj da su svi veći vašari u Srbiji evidentirani čak i u crkvenom kalendaru. Učesnici su se svečano oblačili, a redovno je služio i za prikazivanje mladih koji treba da se ožene i udaju. Danas važe neka sasvim druga pravila…..

Uloženo budžetskih para i efekat Smatram da je veoma važno izvršiti analizu uloženih finansijskih BUDŽETSKIH sredstava i efekata kod svih festivala (ako se tako zovu). Primera radi: Ako je cilj “Tešnjarskih večeri” zabava za Valjevce, (da izađu, vide, budu viđeni uz pljeskavicu i muziku Zorice Brunclik, Nede Ukraden….) Cilj je ispunjen, samo, da li nas sve to puno košta…. Ako smatramo da ima turista na festivalu, analiza “Tešnjarskih večeri”, pokazuje nešto drugo http://www.valjevo.rs/analiza-tesnjarskih-veceri/ Rezultati istraživanja o Tešnjarskim večerima stručnjaka Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Prirodno-matematičkg fakulteta (PMF) iz Novog Sada Autori su utvrdili da su Tešnjarske večeri manifestacija lokalnog karaktera i da je preko 90% posetilaca iz Valjeva i okoline.

O vašarima, nekada… Nekad su se na vašarima okupljali ljudi kako bi se videli u vreme praznika, razmenili iskustva, kupili ono što nedostaje domaćinstvu i pokazali mlade koji su za ženidbu i udaju..... Nekad je ova proslava u našoj zemlji imala potpuno drugačiju namenu. Vašari su se zakazivali u doba nekog crkvenog praznika kad nije dozvoljeno raditi i najčešće su se održavali na nekom ravnom terenu – često u porti obližnje crkve ili manastira, čime se celom događanju davala određena doza ozbiljnosti i društvene prihvaćenosti. To je bio toliko važan događaj da su svi veći vašari u Srbiji evidentirani čak i u crkvenom kalendaru. Učesnici su se svečano oblačili, a redovno je služio i za prikazivanje mladih koji treba da se ožene i udaju. Danas važe neka sasvim druga pravila…..

Tešnjarske večeri manifestacija lokalnog karaktera..da li je to cilj… Analiza Tešnjarskih večeri http://www.valjevo.rs/analiza-tesnjarskih-veceri/ Rezultati istraživanja o Tešnjarskim večerima stručnjaka Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Prirodno-matematičkg fakulteta (PMF) iz Novog Sada Autori su utvrdili da su Tešnjarske večeri manifestacija lokalnog karaktera i da je preko 90% posetilaca iz Valjeva i okoline. Autori su organizatorima preporučili da posetiocima ponude više obilazaka turističkih znamenitosti valjevskog kraja, jer bi time produžili njihov boravak u Valjevu. Preporuka je da se turističke agencije i trističke organizacije više uključe na promociji i da u svoju ponudu uvrste turističke obilaske Brankovine, manastira i prirodnih lepota valjevskog kraja u vreme trajanja Tešnjarskih večeri. Jedna od preporuka je i da se tokom manifestacije organizuju predstavljanja starih zanata, čime bi se oživeli zanati, ali i obogatila ponuda kalitetnih suvenira. „Naučni pristup najznačajnijoj gradskoj manifestaciji je pravi put da se analizira ono što je do sada urađeno i da se ukaže na pravce razvoja i unapređenja. http://www.gi.sanu.ac.rs/en/publications/journals/pdf/065_2/gijc_zr_65_2_008_dimitric.pdf Za „Tešnjarske“ Zorica Brunclik, Piloti i Neda Ukraden http://patak.co.rs/za-tesnjarske-zorica-brunclik-piloti-i-neda-ukraden/ Tešnjarske večeri ove godine biće skromnije, jer je tako odlučilo novo rukovodstvo, a u budžetu za letnji festival biće do 800.000 dinara manje nego lane. Prošle godine Tešnjarske večeri su koštale 4,3 miliona dinara…. Pogledajte pozitivne primere analize manifestacije "Nušićijada": OCENA KVALITETA NUŠIĆIJADE KAO TURISTIĈKE MANIFESTACIJE METODOM ANKETIRANJA THE QUALITY MARK OF THE NUSICIJADA AS A TOURISTIC EVENT BY THE SURVEY METHOD dr Svetislav Lj. Marković1) , Miloje Ostojić2) , Zoran Živković3) , Bratislav Stojiljković4) http://www.cqm.rs/2013/cd1/pdf/8/02.pdf Već prve godine obnovljena Nušićijada je dobila priznanje za najbolju tradicionalnu manifestaciju, „Turističku slagalicu“. Naredne godine dobila je nagradu „Turistički cvet“ kao najbolji specijalni događaj u funkciji promocije turizma. EVALUACIJA FESTIVALA NUŠIĆIJADA KAO TURISTIČKE MANIFESTACIJE THE EVALUATION OF THE NUSICIJADA FESTIVAL AS A TOURISTIC EVENT http://www.quality.unze.ba/zbornici/QUALITY%202013/086-Q13-094.pdf Priručnik o aktiviranju zajednice kroz projekat ILUSTROVANOM NA PRIMERU obnove i organizacije festivala Nušićijada u Ivanjici http://www.nusicijada.rs/wp-content/uploads/2013/06/PROAKTIVNA-zajednica.pdf Vodič za organizovanje festivala http://www.dgt.uns.ac.rs/download/manifest_model.pdf

Годинама се воде полемике у вези ваљевских манифестација. Поставља се низ питања, које су туристичке манифестације у интересу града а посебно се води полемика у вези финасирања истих од стране града. До 2011 године локална власт је суфинансирала поједине манифестације без икакавих критеријума. Након контроле од стране Државне ревизорске институције (Број: 400-459/2012-01) 2011 године граду је наложено да мора поштовати прописе те да се дотације невладиним организацијама могу давати само након спроведеног конкурса. И сада се проводе конкурси, постоје и критеријуми, али, нешто није у реду. Јасно је да се не примењују наведени критеријуми, чињеница је да су незадовољни већина организатора манифестација, чињеница је да се суфинасирају и манифестације за које је дискутабилно да ли су уопште туристичке манифестације..... Поставља се питање и колико су стручни за ову област они који доносе одлуке. И све то се суфинасира од пара пореских обвезника. Имајући у виду да за сваку област постоје стручњаци и имајући у виду позитивне примере ПРЕДЛАЖЕМО ДА СЕ ПОСТУПИ ПО ПОЗИТИВОМ ПРИМЕРУ УЖИЧАНА. (Трошкове студије да сносе организатори манифестација који су добили средства у износу од 10% од добијеног износа.) Овим би независна и стручна институција оценила манифестације што би била и препоруке граду а избегле би се полемике, злоупотребе (барем у некој мери). Ужичани су ангажовали стручну институцију да им уради анализу свих манифестација са препорукама. Погледајте у наставку: Оригинални научни рад Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство 38/2009. ВРЕДНОВАЊЕ ТУРИСТИЧКИХ МАНИФЕСТАЦИЈА НА ЗЛАТИБОРУ Др Јован Ромелић*, Др Јован Плавша*, ДаркоЂуровић** http://www.dgt.uns.ac.rs/zbornik/issue38/11.pdf ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ИЗБОРА КРИТЕРИЈУМА ВРЕДНОВАЊА -Оцена на основу масовности и географског порекла посетилаца -Оцена према садржају програма -Оцена према перманентности одржавања -Оцена према начину организовања, уложеним финансијским средствима и ефектима Упоредите мало ове критеријуме са манифестацијама које је суфинансирао град: ЗАКЉУЧАК комисија за оцењивање и селекцију пројеката који подстичу афирмацију привредно-туристичких манифестација града Ваљева за 2016. годину http://mail.valjevo.rs/spolja/sajt/dokumenta/2016/zakljucak_komisije_manifestacije_2016.pdf