''Konačno smo odlučili da u Dom Vojske smestimo Biblioteku, s tim što će veliku salu koristiti i Grad ili svi oni koji budu imali programe za taj prostor.'' - glasila bi prva rečenica ovog dijaloga. Proglasiti nešto ''za odlučeno'' može samo da znači da nikakva značajna promena u vezi sa odlučenim neće uzeti maha. Srpska vlast i dalje ima taj superiorni i ignorantski stav prema inovacijama koje nudi alternativa. Ovu rečenicu izjavio je čovek koji se nalazi u poziciji moći, čovek koji ima legitimitet da donosi odluke. Koliko je umesno donositi odluke i ponuditi rešenje za ovako krupan zalogaj, bez opsežnog ispitivanja javnog mnjenja i stručne javnosti, može se zdravorazumski zaključiti. Ali avaj, zar je zdravorazumsko rezonovanje ikada dolazilo u obzir... U svakom slučaju, za ovaj projekat je potreban novac. Mnogo novca. Sponzori različitih profila. Imam utisak da ma koja svota budžetskog novca ode na ovo rešenje neće biti dovoljna. Ili će biti dovoljna za uređenje nekoliko kvadratnih metara. Ostatak tog bibliotekarskog giganta zjapaće nezavršen, kao što po celoj Srbiji samuju infrastukturni objekti od crvene opeke. Oživljavanje kulturnog, multifunkcionalnog centra je više od dobre ideje, ali je posredi još ambicioznija vizija ovog prostora. Naravno da je ostvariva, i naravno da ima ogroman potencijal u smislu humanog i kulturnog kapitala. Ali zahteva saradnju i kontakte sa jezivo širokim krugom ljudi-investitora-kompanija-korisnika takvog prostora. Kada bismo imali neopozivu garanciju da bi nešto slično moglo da se realizuje, verujem da bi se većina žitelja Valjeva složila sa takvim rešenjem.