Za kratko vreme, napustila su nas dva izuzetna coveka, dva znalca i profesionalca u svom poslu, dva coveka, dva brata, dva Valjevca, dva Rankovica. Miic i Zdravko. Oni koji su ih znali i poznavalai, i koji su imali srecu da sa njima razgovaraju, diskutuju, saradjuu, provedu vreme zajedno, bogatiji su za sve ono sto posebne ljude cini posebnim. Pojedini calnovi moje porodice i ja smo imali tu cast. U razlicitim zivotnim situacijama i konstalacijama. Srecan sam i pocastvovan zbog toga. Slava im.

U razvijenim demokratskim drustvima, kojima na nasu srecu ili nasu zalost, tezimo, ovako nesto bi najmanje prouzrokovalo ostavku nadleznog lokalnog rukovodioca, funkcionera, namestenika a mozda i nekog odgovornog za kulturu ove zemlje, na visem nivou. To bi bio moralni cin nekog od njih ali i reakcija uredjenog drzavnog aparata odnosno nadleznog drzavnog organa. U zemlji, koja smo nekada bili, ruku na srce sa drugacijim imenom i prefiksom, za ovako nesto bi neko vec odgovarao (citaj: bio procesuiran), po danasnjim uzansama, nedemokratski i sa povredjenim ljudskim i demokratskim pravima.. Kako god.. "Majka Srbija" svakako ne bi bila medju cumurom.. Gde je ovom ludilu, kulturnom, moralnom i svakom drugom posrnucu, kraj.. Naseg drustva, naseg grada, koji odavno postade mali i nevidljiv na kulturnoj i privrednoj mapi ove, one i svake druge zemlje.. Do juce, Izrael, Holandija, Francuska..bile su blizu za svakog Valjevca. Danas, vasar u Jovanji je nas maksimum a Valjevci obespravljeni da odlucuju o svom malom gradu.