Hajde da prestanemo da se lažemo. Svaki, ama baš svaki direktor u Valjevu decenijama unazad nije mogao da to postane bez političke podobnosti. To je slučaj i sa Vladimirom krivošejevim. Ako znamo da nijedna vlast nije bendlala nečiju stručnost, kako to da se samo u slučaju Krivošejev svakoj vlasti budila savest? Ma, hajdete molim vas, reč je o podobnom čoveku koji je lako prihvatao odelo onih na vlasti i po potrebi malo šubaru, nešto duže titovku koja ga je debelooo štitila. Možemo to nazvati političkom prilagodljivošću, za koju neko ima stomak a neko ne. Sve to zabibereno veštim samohvalisanjem, izgradnjom ličnog kulta i, koliko vidim, i materijalnim nadomešćivanjem. Ovo treće ga je izgleda diskvalifikovalo pre nego što je sam nameravao da ode. Niko nije nezamenjiv pa ni Krivošejev i zato ne shvatam fatalizam koji se forsira - posle njega nema ko.Ima, ima, koliko čujem, najmanje troje.

Narodna mudrost kaže - Daj čoveku vlast pa vidi kakav je. A šta je jadni narod u Valjevu do sada imao priliku da vidi? Bahaćenje, nepotizam, agresivne ispade, pretnje, nepoznavanje osnovnog mehanizma rada i života gradske uprave. Da je bar pre sedanja u prvu fotelju sagradio neku udžericu, rukovodio ma i seoskom zadrugom? Ovako poput nezrelog deteta svoju "veličinu" brani pričom kako je video druga Tita u aprilu i da je najednom porastao poslednja dva meseca, baš onda kada ga je Žuti s Uba napumpao u balon - veličinu. Sad ta helijumska lopta leluja i šišti plašeći se verovatnoće pucanja. U nesrazmeri te ogromne nezrelosti i sujete balon - veličina ništa više od pomenutog ne može jadnim Valjevcima da pruži. Fššššššššššš, kakvom brzinom olakšava jedan trn...

Lazare, čini mi se da ste upali u klopku "nameštenog" zaključivanja koju je upravo postavio lanser ove ideje. Mađar razmatra prostor koji pripada vojsci iako zna da je jedini put do njega kupovina. Taj prostor ne pripada njemu, ne pripada ni gimnaziji, taj prostor nije vlasništvo grada, taj prostor je vlasništvo vojske A Mađar nije vojno lice. A i nije prvi koji je došao na ovu ideju samo je sada, iz njemu znanog razloga, reciklira. Da Mađar istinski želi da se taj prostor uredi mogao je to da realizuje do sada hiljadu puta, da ga plati,pa da klati. Ovako zamajava javnost jer tu nema istinske namere. Ne tako davno hteo je da zaposedne plac na kome je Kadinjača furajući tada sentimentalnu priču o nemanju prostora za gimnazijalce. Od tog posla ne bi ništa jer je ta ideja kao i ova bila zamagljena nekim drugim namerama.

Šta se iza ovog ničim uslovljenog aktivizma Vojislava Andrića valja? Želja da nastavi aktivizam i u penzionerskim danima? (ako se ne varam to je već s proleća 2018 godine) Ili je reč o iznenadnoj eksloziji altruizma koji ga inače krasi - to djaci - slikari i lokalci - slikari? Hm, da se ne lažemo...Moguće je da sa višegodišnjom profesurom i direktoirovanjem naraste uverenje da se može ispostaviti račun na bilo čiju adresu, npr. vojnu i oni se odmah, onako vojački postroje kao u radosno vreme komunizma kojeg se starije generacije još nisu oslobodile. Nije Mađar uznapredovao ni u kakavom komandnom sistemu, da bi vojska bila u obavezi da ga svojim objektima "podupire" dok mašta. Nema toga niti će biti i sem blefa, ovde se ne radi ni o kakvoj ozbiljnoj nameri. Ozbiljnost bi bila da je pozvao svoj pajtosa Dušana Mihajlovića da da pare i prvo kupi objekat a onda ga urede drugarski,zajedno. Nema više komunizma ni u vojsci ali ga ima i to deformisanog u liberalnom zamlaćivanju.

Fotografija govori više od hiljadu reči. Kiseo izraz lica ukomponovan sa šljokičastim crnim sakoom, sve to u radnom okruženju. Nije lako biti ono čemu nisi dorastao, nije lako obuti cipele u kojima ne znaš da gaziš, nije dovoljno da ste guske sa perjem fazana koje sleću u Tamnavu radi deljenja kolača. Pohlepa razdire, menja lični opis, prosto proružnja čoveka,na kraju ga i optereti koje čime, najčešće brezletnom sa ključićem.

Ovo je primer nepostojanja zakona, reda pa u prvom redu i snage države da ga uvede, primeni. Na vašarištu koje je okupilo hiljade ljudi gde je bio toalet i da li su poštovani osnovni higijenski preduslovi za prodaju hrane? Baš me zanima gde su prali ruke oni koji su cedili čvarke? Da li su ih uopšte prali? Gde su prali ruke oni koji su ceo dan obrtali prasiće nabodene na ražanj? Jesu li prali ruke oni što su kuvali i servirali hranu dok se narod tiskao naokolo? Svojim prisustvom političari su legalizovali svu tu nehigijenu, javašluk i pokazali da im je zdravlje naroda nebitno kad se promovišu a za to ih još mi platimo iz budžeta.

#Slobodan Milošević - Da li smo svedoci povampirenja? Dok stojite u koloni za procenu dobrih riba i nečije gotivnosti Vi se povampireni Slobodane najviše razmazujete sopstvenom pljuvačkom. U novonadošlom ateist-vampirizmu zahvatio Vas je veliki strah od glogovog koca.

@ Srećko Pantović - Nije dovoljno da krvljate čvarke, merite tuđe kobasice i zavirujete u nečije novčanike pa da uvrete okolinu kako ste merna jedinica za bilo čiji život. Možda Vas razgali ako skoknete do čekića, možda se pecate na Acu Lukasa. Mislim da bi ste mogli da se napregnite se za nešto više, bar četvorogodišnje studije. Pomoći će vam profesorka. Do tada, srećno uz čvarke i povedite računa o holesterolu. Može da udari na mozak.

Deli Radivoje je čovek sa izvesnim psihološkim poremećajem, opsesivnošću i ozbiljnom, za sada bar mislim samo retoričkom agresijom a ali ko zna u šta se ovakva kontinuirana mrzovoljnost može da izrodi. Sem poriva da bude lažljiv što na portalima može biti pecaljka za likove poput njemu sličnih, zabrinjavajuća je postojanost toliko loših misli. U kombinaciji sa narcisoidnošću koju je smestio iza slike svetitelja i oreola, šta reći. U sklopu svih ovih kompleksnih "iskakanja" unutar sopstvene ličnosti Deli Radivoju je očito najteže u sopstvenoj koži.