Svaka čast za Blekija,malo je ljudi koji slobodno iznose svoje mišljenje.

Centralnu proslavu bi trebalo organizovati na poznatom geografskom toponimu koji spaja dva okruga Zapadne srbije sve sa gospodar Vučićem bez bedža i salonskim antifašistima iz Sps-a,uz bogat folkorni program sa posebnim osvrtom na vekovnu borbu za Veliku srbiju sve uz pomoc DB kulturnih poslenika.Jadno je kako se sećamo predaka koji su postali predmet dnevne politike,ali "ljudska glupost je neizerna" kako reče veliki Krleža.

Za Valjevo su mnogo više od vas gospodine ili druže Jeremiću uradili i to se vidi:Mateja Nenadovć,braća Stojšić,Ljubiša Milošević,Dule Mihailović i mnogi drugi Valjevci koji su bili izabrani da vrže vlast o nikada nisu to isticali,ali je to narod cenio.

Samo fali Radiša,ali tu je učenik borac za socijalnu pravdu i ostali stučnjaci opšte prakse:mesari,zidari,marvenjaci,borci za Veliku Srbiju ali oni če stručnost koja je posebno u Mionici iznad politike pokazati kroz rad upravnih odbora,jer to je sastavni deo evropskog puta bratske proevropske koalicije,sa posebnim osvrtom na to kako se to radi gradovima,ustanovama i firmama koje su od kapitalnog značaja za Mionicu(Čačak,Valjevo,Srbijagas,Interkomerc...)

Svaka čast,ovo je nešto ekstra.

Uz svo uvažavanje dela i čina Stojadina Mirkovića treba se suočiti sa činjenicom da je to bio prljav gradjanski rat bez cilja čije posledice još osećamo,a posebno jačanje neofašiyma koji je posebno zahvatio Srbiju.

Ovo je još jedan dokaz da je "Srbija pravoslavna dčamahirija" što bi rekao jedan od naših velikih intelektualaca,iz Druge ili one prave sekularne gradjanske Srbije.

Otišao je poslednji iz epohe velikih novinara, publicista i hroničara našeg kraja (Radovan Drašković, Bora Vujić, Berko Savić) zahvaljujući kojem smo maučili nenaučeno i otrgli od zaborava nepravedno zaboravljene valjevce (Milorada Gavrilovića, Svetomira i Dušana Nikolajevića, Branu Petronijevića, prof.dr Miladina Koraća i druge - spisak je nepravedno velik). Zdravko je bio borac protiv jednoumlja, medijskog mraka, ekstremnog nacionalizma, ali i borac za evropsko Valjevo i Srbiju, lokal patriota koji je pored Valjeva voleo svoj rodni Sanković kojeg je opisao i proslavio pisanom reči, potomak slavnom vojvodi Živojinu Mišiću, čovek od koga se moglo naučiti i jedan od retkih koji u ovoj despotiji gospodar Vučića svakom hteo da pomogne makar to bio savet i lepa reč kako preživeti ovu izvesnu neizvesnost.

Slava i nezaborav Velikom Vladimiru Mandić-Mandi,kojeg osim njegovih istraživača i Kolubarskih valjevci nažalost zaboraviše.U znak sećanja na Vladimira Mandić u nadi da će gradski oci podržati predlažem da jedna od gradskih ulica(najbolje bi bilo u blizini prostorija mladih istraživača) ponese ime po ovom velikom čoveku.

Zahvaljujući Miroslavu Ćiši Trifunović Mišićevi dani ponovo postaju ono što su bili,a ne Grand i parada šunda i kiča.

Najblaže rečeno ružno i tužno,ali to je naša realnost,radikal šovinisti u evropskom fraku,partija koja baštini socijalnu pravdu sprovodi svojiu levičarsku politiku na ovaj način,ostaje samo da kad padne pomirenje po fermanu iz partiskih centrala svi skupa zapevaju "Oj Pazare novi Vukovare.Na kraju kao gradjanin Valjeva smatram da je ovo sramota i uvreda zIa sve Valjevce,a ovi mali-veliki ljudi su mnogo veći valjevci od ljudi na vlasti.

Bravo za Zdravka Ranković,nažalost malo je kompetentnih ljudi koji misle svojom glavom o kulturi ovog grada

Nažalost zavisimo od mladog radikalskog četnika i cenzora nezavisnog medija njegovih lakeja Velje i sličnih.

Najači samo samo ostaju.

Smatram da Valjevu treba nova zgrada biblioteke i da ovo pitanje nije pitanje sadašnje ili neke buduće vlasti već pitanje i zadatak za sve valjevce ljubitelje knjige.Prošlo je dvadeset godina od akcije Revije Kolubara(tada Revija Valjevac)"Za novu biblioteku" a da nijedna vlast nije bila zainteresovana da sa uredništvom Revije i kulturnim radnicima ovu ideju pretoči u delo.Moguće je da gradska vlast(i) se stide imena koja su pokrenula ovu akciju i koji kao Don kihot dvadeset godina se bore sa "stručnjacima opžte prekse" iz Karadjordjeve 64 u nameri da ostvare ovu plemenitu ideju o novom hramu valjevske knjige.