Šta da vam kažem? Da li iko zna šta gleda, ukoliko mu ne napišete šta je na slici? Možete da manipulišete tekstom i slikom ispod koje je moglo da piše i npr. Albertina( galerija u Beču) ili Klinički centar. Zna se za šta služe muzeji i ustanove kulture. Trebalo je pre svega da anketirate građane, da li znaju gde se nalazi muzej i koja zgrada u Valjevu je ustanova kulture? Koliko njih i koliko često posećuju muzej, koja je zadnja postavka koju su u muzeju videli, ima li muzej stalnu postavku... Muzej prvo treba kroz vaše aktivnosti afirmisati, ukoliko mislite da oni koji ih vode to ne znaju, pa onda kritikovati njegov izgled. Oba direktora dala su izjavu koju mislim da možemo da razumemo, te da su snalažljivi u ova nesrećna vremena.Inače, spadam u srećnike koji su imali prilike da posete mnoge velike svetske muzeje i zaista, bila sam iznenađena kada mi je u Parizu u Muzeju invalida zamirisala piroška. Muzej je ogroman, a i restoran u njemu. Predivan je kafić u Prirodnjačkom muzeju u Beču, a da ne govorim o tome da je sama zgrada muzeja , muzej za sebe. U Brižu sam se probijala kroz pivnice kako bih se dokopala Salvadora Dalija, dvorac Šembrun, vrvi od kafana u kojima možete pojesti i ćevape... Zaista ne želim da budem nadobudna, niti da ikoga kudim ili hvalim. Nisam advokat zakupaca pomenutih prostora,ali mnogo je ljudi saznalo nešto više zato što su bili žedni i seli da popiju limunadu u bašti ustanove kulture ili muzeja. Znate, jedan moj prijatelj , Arapin je naručio pivo u vreme Ramazana i pri tom rekao:"volim Muslimane, poštujem svaku veru, ali zahtevi savremenog života mi ne dozvoljavaju da živim kao Muhamed pre 2000 godina. Od sveg srca pozivam Valjevce u muzej da vide svadbene običaje, a ako imaju vremena i ako su žedni, slobodno neka sednu u baštu da popiju kafu ili limunadu. Nije sramota ići u muzej i nije sramota sedeti pod suncobranom ispred muzeja.